Ljubiša Ristić, novi v.d. direktora „Ateljea 212“, nezvanično kaže za "Vreme" da se prihvatio te funkcije da bio pomogao ovom pozorištu koje je u problemima
„Niko mi još ništa nije zvanično rekao“, bila je prva reakcija Ljubiše Ristića kad smo ga zamolili da komentariše vest da ga je Skupština grada Beograda imenovala za v.d. direktora pozorišta „Atelje 212“.
Prihvatio je ponudu, kaže nezvanično „Vremenu“, zato što je zamoljen „da pomogne, jer tamo ima mnogo problema“.
Na našu molbu da konkretizuje o kojim problemima je reč, s obzirom da je prošle sezone „Atelje“ imalo tri premijere (Režim isceljenja, Oda radosti, Korporativna bajka), kao i da su na Sterijinom pozorju dobili šest nagrada za predstavu Moje pozorište, Ljubiša Ristić je naveo „finansijske probleme“.
„Ali ne znam još ništa precizno, treba tek da se upoznam o čemu se radi“, dodaje.
Takođe, tek treba da se upozna i sa kolektivom „Ateljea 212“ jer „sad su tamo sve neki novi glumci. Oni koje ja znam i koji su mi čestitali i ponudili pomoć, sad su u penziji“, kaže Ristić nezvanično.
Naravno da je svestan teških okolnosti u kojima će biti na čelu „Ateljea 212“, kaže, „ali to je samo na šest meseci do godinu dana kao što piše u zakonu, a toliko mogu“.
Zaposleni „Ateljea 212“ su vest o imenovanju Ljubiše Ristića na čelo njihove kuće saznali od novinara.
Gordana Goncić je bila v.d. direktorka ove kuće od septembra 2024. godine, znači više nego što to propisuje zakon. Ne zna se zašto je tek ili baš sad razrešena te dužnosti kao ni zašto nije imenovana za direktorku.
A nije teško pretpostaviti zašto se Skupština grada odlučila da „Atelje 212“ ostavi u v.d. statusu.
„Vreme“ saznaje: Ljubiša Ristić novi v.d. direktora „Ateljea 212“
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Zahvaljujući argumentima građana, korigovan je prvobitni projekat za rekonstrukciju Svetosavskog platoa. Umesto ranije predviđenog betona, biće posađeno 130 hrastovih stabala
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
