Antiratni, antiizrabljivački, antizaglupljivački… Banksy u Beogradu

Na mrežama i na bilbordima osvanulo je pred Novu godinu obaveštenje da je od 1. januara do 6. aprila 2025. moguće videti izložbu Banksyjevih radova u Dečanskoj 8.

Mediji su nas još obavestili da je reč o galeriji „Pop-up“, no galerija takvog imena ne postoji – reč je o vrsti ad hoc napravljene galerije da posluži samo u određenom periodu samo za jednu kratkotrajnu svrhu. Potrebno je samo naći prostor, dobiti dozvolu vlasnika, imati umetnika koji je voljan da njegova dela ili aktivnosti tu budu prikazani i posetioce da tu banu (pop in, na engleskom).

Šta znamo o Banksyju
Većina ljudi koji su putovali po evropskim prestonicama ili razgledali umetničke ili ideološke sadržaje po internetu, imaju predstavu o grafitima koje potpisuje Banksy: devojčica koja pušta crveni balon u obliku srca, bedinerka koja gura đubre pod draperiju nacrtanu na zidu, pacovi koji drže transparente provokativnih sadržaja. Ko je Banksy tačno, uglavnom je nepoznato. Neko to sigurno zna, ali ne i široka, pa ni uža javnost. Izgleda da je reč o osobi britanskog državljanstva, likovno obrazovanoj i darovitoj, sva je prilika i bogatoj, s obzirom na vrstu aktivnosti i pravnu zaštićenost. Street art radovi sa potpisom „Banksy“ počeli su da se pojavljuju 1990. u okviru grafita bristolske grupe DryBreadz Crew, što znači da narečeni umetnik (ili umetnica, što da ne, mada verovatno, ipak, ne) danas ima između 45 i 50 godina.

Dva sata kao četrdeset minuta

Muvajući se po onome što kaže Google mapa za Dečansku 8, a to je propali i prilično grozomorno-urbano razbijeni, izlepljeni, iscepani, ižvrljani, prljavi i većinom napušteni prostor nekadašnjeg tržnog centra u Čumićevom sokačetu, čovek ima odličan uvod u Banksy umetnost.

Kad sam konačno banula u zgradu na uglu Terazijskog tunela i Dečanske, odmah do muzičke škole „Stanković“, sasvim me je solidno dohvatila ideja onoga ko je izložbu postavio, pa mi se osećanje vremena pokarabasilo tako da sam mislila da sam tri nivoa izložbenog prostora obilazila samo četrdesetak minuta, a ispostavilo se da sam tamo provela više od dva sata.

Ljubazni, nepretenciozni Slovenac izvinio se što grupi posetilaca nudi vođenje, iako on nije kustos, na šta sam nepretenciozno odgovorila da mi se čini da je baš takvo vođenje banksyjastije nego što bi bilo sa kustosom. Bilo kako bilo, kustosa će za koji dan biti, obećano je i biće to doktorka istorijsko-umetničkih nauka.

Ne-kustos nam je ispričao koliko je bilo komplikovano skupiti eksponate i kako među njima gotovo da nema Banksyjevih engleskih dela jer je Slovenija u EU, a Engleska nije. Na to sam primetila da je u tom smislu trebalo sarađivati sa nama koji takođe nismo u EU, a ne-kustos je ozbiljno odgovorio da se nada da to ni nećemo biti jer ne valja biti EU.

Šta ima na izložbi

Bilo je zanimljivo i čudnovato informativno i neinformativno u isto vreme. Čuli smo da je izložba pripremana deset godina, da ju je osmislio David Rjazancev vlasnik bledske galerije Deva Puri (Deva – božansko biće na hindiju, puri – grad na sanskritu, možda ima smisla pri tumačenju, možda i nema, to nam nije rečeno, sama sam razmišljala).

Videli smo kako je Banksy prešao producente Simpsonovih i napravio im animirani film u kom se vidi sva beda onih koji prave majice, lutke, i ostale predmete za gift-šopove u vezi sa popularnim crtanim junacima (nešto od toga može se i guglovati: How This Became The DARKEST Simpsons Intro Ever), a ni Paris Hilton nije prošla bolje u želji da sarađuje sa kontraverznim likovnim cinikom. Videli smo radove u vezi sa hipokrizijom britanske kraljevske porodice, religije, policije, politike, grafite naslikane u Kijevu na početku tamošnjih užasa za vreme Majdana, radove sa zidova u Gazi gde je Banksy napravio hotel sa, kaže se, „najgorim pogledom na svetu“, radove u vezi sa izbegličkom krizom i strašnim pogibijama migranata u Sredozemnom moru, radove koji se bave ekološkim problemima, globalnim zagrevanjem, svetskim ekonomskim hororom, ljudskom pohlepom ili kukavičlukom,  manipulacijom informacijama i industrijom zabave.

Od eksponata do eksponata, povremeno je tu i dijalog Banksyja sa drugim umetnicima kao što su Ernest Pignon-Ernest, Warhol, Baskiat. Razumeli smo da Banksy smatra da je još od pećine Altamira u redu slikati po zidovima, pogotovo onim ruiniranim ratovima ili zapuštenošću, a naročito ako ulični umetnik svojim delom postiže visok estetski i politički ili društveno aktivistički nivo.

Ozbiljan utisak na posetioca ove izložbe može ostaviti i poigravanje sa kamerama koje su svuda, te sa izvrtanjem Warholove teze da će svaki čovek imati petnaest minuta slave (iz vremena kad je poznatost bila poželjna) u Banksyjevu tezu da će svako imati petnaest minuta anonimnosti danas kad je izloženost javnosti neizbežna i pogubna na različite načine.

Zar je važno ko je Banksy

Ulaznice se mogu kupiti online, a mogu i na ulazu u Dečansku 8. Nisu preterano jeftine (1350 dinara, odnosno 950 za studente, đake i penzionere), ali reč je o savremenoj umetnosti par excellence, a koja progovara o svim važnim stvarima sveta u kom živimo i to na svoj specifično surovi, ali nepokolebljivo humanistički, pa i humorni način.

Ko je Banksy, ko je Banksy, da li je to važno?

„Autorska prava su za gubitnike“, izjavio je Banksy u svojoj knjizi Zid i mir, a ja sam ga za trenutak zamislila – ne daj Bože što ti Vladislava misli! – kao žrtvu Šakala iz najnovije (ne naročito dobre) britanske TV-serije Ronana Bennetta The Day of the Jackal.

Tamo se, naime, može videti kako krupni globalni kapital unajmljuje Šakala (Eddie Redmayne) da ubije multimilijardera koji je rešio da to više ne bude i da uz to svojim projektom o transparentnosti tokova kapitala natera čitav sistem na gubitak dela bogatstva, a u korist veće društvene i ekonomske ravnopravnosti. Čuvaj se, Banksy!