U hamburškom Thalia Theateru Tomaž Pandur postavio je Aligijerijevu Božanstvena komedija. "U Danteu je sve. On nam kaže da je i raj i pakao u nama. I veltšmerc: bol, patnja, izgnanstva. Dante je to osetio kada je bio prognan iz Firence. Ako si rođen u Mariboru, onda si rođen na raskrsnici svetova", kaže poznati slovenački reditelj
U jednom od vodećih nemačkih pozorišta Thalia Theateru iz Hamburga nedavno je premijerno izvedena Božanstvena komedija Dantea Aligijerija koju je režirao poznati slovenački reditelj Tomaž Pandur, tačnije delovi – Čistilište i Raj. Pre godinu dana postavljen je prvi deo ovog komada. Za scenu je bila zadužena Marina Čuturilo-Helman, Leo Kulaš i Svetlana Visintin radili su kostime, Goran Bregović muziku; Frici Haberland poverena je uloga Beatriče, Tomasu Šamauzeru Dantea, a Ditmar Kenig igra Vergilija.
Nemačka kritika uz hvalospeve piše: očajničko putovanje kroz tragediju Balkana, smešteno u scenografiju konc-logora poplavljenog vodom. Ogromni metalni zidovi, hladni, sivi, ograničen prostora pakla. Tekstovi Pavića i Borhesa prepleteni s Danteovim. Citati čežnje, straha, traženje ličnog puta. Anđeo Balkana prestravljen događanjima, u bazenu pakla i pod kišom koja rominja. Igra svetlosti i senki i 40.000 litara vode pokazuju put iz Pakla, kroz Čistilište, u Raj.
Čistilište se kod Pandura zove Anatomija melanholije. U prvoj sceni, 12 anđela simbolizuje aktuelne ratove. Ispod njih voda koja će u Raju postati bela.
Bregovićeva limena muzika najavljuje finale, odlazak u Raj. Opulentna scena.
Na kraju Čistilišta anđele osvetljava bela kiša, kreda izbeljuje lice i telo, šalvare postaju beli klobuci u beloj vodi.
Pauza.
Na konferenciji za štampu dan ranije Pandur kaže: „U Danteu je sve. On nam kaže da su i raj i pakao u nama. Sve počinje u nama. I veltšmerc: pojam bola, patnje, izgnanstva. I Dante je osetio izgnanstvo kada je bio prognan iz Firence. Ako si rođen u Mariboru, onda si rođen na raskrsnici svetova. I ako si pametan, onda preplićeš sve te svetove i ne prezireš ih. Teatar reaguje na ono što se danas događa“
Raj je belo, presvetlo belo.
Bela voda. Svetlucava metalna ograda bine, u belom, jarko belom svetlu.
Beatriče, u beloj haljini sedi na sredini dugačkog trpezarijskog stola. Anđeli su postali kelneri. Praznu površinu stola ispunjavaju čašama. Dvanaest čaša: Tajna večera bez aktera. Samo Beatriče citira Pavića, ljubavnu pesmu. Kasnije će Marina Čuturilo reći: „Teško je prevesti Pavićev poetski nadrealizam na racionalni nemački jezik“.
Dante vibrira pored stola, on je marioneta koja se u Raju ne snalazi. Njegovo gibanje podseća na odbrojavanje jednog metronoma.
Servis za čaj, povezan tananim nitima, penje se u visine, nedostižan glumcima.
Zamrznuta slika. Pokreti više ne postoje. Dvanaest anđela i usamljena Beatriče.
Bina, to je sada velika bela površina stola s kristalnim čašama. Svetlost se prelama samo na njima.
Kasnije, dvanaest anđela izvodi koncert kristalnih čaša. Rajski ksilofon.
Kraj Raja: Dante, potpuno go, s omčom na gležnju spušta se na sto.
Krvava kiša ga obliva i puni kristalne čaše.
Zavesa.
Zanimalo me je da u Danteu pronađem mistične praslike, koje svi nosimo u podsvesti: slike straha, slike ljubavi, slike krivice, kažnjavanja. Inspiraciju sam više tražila u arhitekturi zatvora, hidrocentrala, zato što me je zanimao prostor bezizlaznosti, u kome kuva, u kome nema nade, u kome nema protoka. To je za mene bila i metafora Balkana. Te bezizlazne situacije ne prestaju…
Rušenje, egzil, proterivanje, pa onda pročišćenje. To je najvažniji zadatak pred kojim stoji Balkan, i to kolektivno. Predstoji mu suočavanje sa sopstvenom krivicom i odgovornošću. S odgovornošću za jedno vreme. Pred nama je vreme stida. Jer, stid je gori od krivice. Krivicu priznaš, izviniš se i sve se zaboravi. Sada je u modi izvinjavanje. Svako se svakom izvinjava. Ali, ako čovek oseća stid zbog nečega, onda se on tako lako ne da izbrisati. A ako se čovek pretvori u žrtvu, onda ne može da se suoči sa sopstvenim delovanjem.
Aleksandra Zantaki specijalna izvestiteljka UN za oblast kulturnih prava, tražila je od Vlade Srbije odgovore povodom zabrinjavajućih informacija o Generalštabu, Savskom mostu, Sajmu i Kalemegdanskoj tvrđavi
Radove za izložbu „Šta da kupim“ birali su kustosi s namerom da se uključe u kulturni dijalog, ali i da istaknu činjenicu da umetnici moraju od nečega da žive
Na festivalu Horor filma obeleženo je 40 godina od premijere filma „Davitelj protiv davitelja“. Branislav Zeremski, čija je glumačka karijera tada počinjala, podelio je nekoliko uspomena na to vreme
Kopola je bio usred neverovatno plodnog kreativnog perioda kada je snimao ovaj film. Nakon što je 1972. godine pretvorio bestseler Marija Puza u iznenađujući kritički i komercijalni hit, Kopola je 1974. snimio film Prisluškivanje (The Conversation), koji je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, a zatim se brzo vratio da snimi ovaj nastavak, ponovo napisan u saradnji s Puzom
Partenopa, kako je Sorentino predstavlja i usmerava, u biti je nedopadljiv lik koji je esencijalno papirnati konstrukt i ne mnogo više i šire od toga
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
