Kada je pre 25 godina sastavljan prvi broj „Vremena“, tekstovi su pisani na pisaćim mašinama. Ako je pokoji novinar imao kućni računar, svejedno je tekst morao da donese odštampan. U to doba koristile su se savitljive diskete od pet i po inča, one tvrde od tri i po koristile su se za specijalne prilike.
Dobar računar radio je na 16 megaherca, a vlasnik je bio srećan sa 40 megabajta na hard-disku. Pojavile su se 386-ice. Kompjuter je bio tiha sprava, zvučna kartica bila je poseban luksuz potreban tek onima koji su se ozbiljno bavili zvukom. Ekrani su mahom bili crnobeli, mada su oni u boji već krenuli ozbiljno da se probijaju.
Komodori i spektrumi već su ustupili mesto pi-siju, a pristojan računar koštao je oko dve hiljade maraka (računajte danas toliko u evrima) za koliko se mogao kupiti pet, šest godina star jugo ili kec. Računari su bili „žuti“, odnosno sastavljeni od komponenti uglavnom proizvedenih na Tajvanu. Kućišta su obavezno bila bela, mada je ta boja bila više bež. Brzina procesora ukazivala se na displeju na prednjoj strani.
Miš je već postao opšte mesto, ali ga je pokretala kuglica koja je povremeno morala da se čisti od prljavštine sa stola. Od sve te opreme danas bismo bez problema mogli da koristimo samo podlogu za miša. Mada, istine radi, treba dodati da se „Vreme“ verovatno najbrže digitalizovalo od svih srpskih štampanih medija. Od 1993. ne pamtim zvuk (novinarske) pisaće mašine u redakciji, sem u vreme nekih zimskih restrikcija struje. A i to je bilo više u funkciji performansa dragog i supertalentovanog Uroša Komlenovića, ljutog što nema uslove za pisanje teksta.
Ta 1990. godina bila je jedna od uzbudljivijih u svetu računara. Tim Berners Li predstavio je world wide web, a u decembru iste godine pokrenuo je i prvi web server u institutu CERN. Napravio ga je na računaru firme Next koju je Stiv Džobs osnovao kada su ga izbacili iz Epla.
Majkrosoft je te godine počeo da proizvodi Ofis, do tada se za dobar program za pisanje smatrao Word Perfect, eventualno ChiWriter. Ako danas nađete neki dokument sačuvan u njihovim formatima, imaćete malo (više) muke da ga otvorite. Bila je to godina u kojoj se pojavio Windows 3.0. Epl je baš u oktobru lansirao Mekintoš Klasik. Nastali su prvi veb-brauzer (Gopher) i prvi pretraživač (Archie). Adobe je na tržište izbacio novi program za obradu slika, Fotošop, a neki futuristi pokrenuli su Internet Movie Database.
Vreme je svoju internet adresu (vreme.com) registrovalo u septembru 1996. godine tako da će dogodine biti prilike za još jedno slavlje. Ali ako uporedimo prvi papirni broj „Vremena“ i ovaj najnoviji, videćemo primetnu razliku u dizajnu, izvesnu u fontu i nikakvu u uređivačkoj politici. Za to vreme se informatički svet obrnuo dvesta puta.
Nagradno pitanje je da li će na pedesetu godišnjicu „Vreme“ i dalje imati papirnu aplikaciju. Vredi sačekati.
