Izgleda da su protekle nedelje najveću pažnju izazvali događaji koje zapravo nismo mogli ni da vidimo. Kao u nekakvom špijunskom trileru, ređale su se afere čije epiloge, nažalost, ne očekujem u skorije vreme.
Prva vest došla je iz „Politike“. Zamislite da kao novinar ili urednik dobijete vest potkrepljenu dokazima o praksi našeg MUP-a da za poslove obezbeđenja angažuje privatne kompanije i to po višestruko većim cenama od dnevnica „običnih“ policajaca. Bomba! To je svakako vest za naslovnu stranu, što je i bio plan uredništva „Politike“. Doduše, u iščekivanju prvih štampanih izdanja, ova naslovnica se pojavljuje u internet izdanju, obično u večernjim časovima.
Tako je bilo i ovog puta, sve dok „neko“ nije zvao iz MUP-a i urgirao da se vest skloni i nestane iz elektronskog izdanja, kao i da se odloži njeno objavljivanje. Kašalj, trudnoća i ovolika afera ne mogu se dugo zataškavati, pa je posle par dana baš zasmrdela prljava rabota. Ministar policije je pokušao da se opravda, ali bizarno zvuče priče o „svetskoj praksi“, o „smanjenju troškova“, naročito kada se otkrilo da konzorcijum firmi za obezbeđenje između ostalih čine kompanije bivše državne sekretarke dotičnog ministra. Dakle, postoji neko ko čuva čuvare reda, ali im ujedno i održava higijenu, po paprenim cenama. Ipak, kao što rekoh, afera je baš zasmrdela.
Mi, naravno, ovde igramo ulogu strogo kontrolisane javnosti kojoj su servirane informacije pred izbore, u međusobnom obračunu različitih interesnih grupa unutar vlasti. Ne zavaravajte se, sve je ovo u cilju zauzimanja startnih pozicija pred izbore i raspodelu budućih funkcija. Ukoliko bismo živeli u pravnoj državi, integritet uredništva „Politike“ bio bi takav da im telefonom ne mogu menjati naslovnu stranu. Takođe, na sajtu MUP-a bismo imali ugovore o svakom potrošenom dinaru, pa bi zloupotrebe bile mnogo teže. Ovako, saznali smo da MUP ima privatno obezbeđenje. Razmislite kakvu poruku su poslali građanima, o njihovoj bezbednosti!
Posle policije, na red je stigla vojska. Ministar Vulin je tokom nedelje dosadio i Bogu i narodu u vestima na Televiziji Pink komentarišući izjavu bivšeg vojnog ministra Šutanovca o poseti Sergeja Šojgua Srbiji. Da parafraziram, Vulin je citirao Šutanovca o saradnji Srbije i Rusije iz teksta objavljenog u magazinu „Nedeljnik“. Sve bi ovo bio redovan Vulinov obračun sa bivšim ili sa „žutim“ da nije prisutan jedan detalj. Kao u serijalu Dosije X, sve bi bilo normalno da pomenuti i citirani tekst u „Nedeljniku“ zapravo nikada nije objavljen i da postoji samo u formi e–mail prepiske Dragana Šutanovca i urednika magazina „Nedeljnik“ Veljka Lalića.
Uf, to je najbolji SF zaplet, kad je sve kao normalno, samo jedan detalj prkosi zakonima fizike. Kako mi se čini, postoji nekoliko mogućih objašnjenja ovog neobičnog događaja: ministar Vulin poseduje moć putovanja kroz vreme, pa je pobrkao datume i komentarisao tekst koji će možda tek biti objavljen u budućnosti. Ovo je moguće, jer čovek je u nekoliko navrata stvarno delovao kao vanzemaljac. Drugi scenario podrazumeva supermoć čitanja misli, naročito političkih protivnika, tako da je ministar Vulin tokom vikenda intenzivno telepatski pratio e–mailove Šutanovca i Lalića. Ni ovo me ne bi začudilo jer je tokom nekih pojavljivanja ministar Vulin evidentno vodio živ i buran unutrašnji dijalog sa jednim ili više entiteta.
Moguće je da krivicu za ovo iskakanje iz vremenske dimenzije snosi i Pink, koji je pre vremena objavio pripremljenu reakciju, recimo da je neoprezni realizator pustio pogrešnu izjavu.
Konačno, možda ne postoji samo jedan Vulin, već više Vulina koji paralelno egzistiraju u prostorno-vremenskom kontinuumu. Kontradiktornost u političkom delovanju ne bi bila prvina u Vulinovom delovanju. Danas je, recimo, najvatreniji borac za ugroženo srpstvo u Crnoj Gori, Bosni ili Hrvatskoj. Nekada je, recimo, kao član JUL-a bio deo vlasti koja je prepustila te izbeglice napadima u Krajini, a zatim ih optuživao za nezahvalnost i rušenje poretka kada su demonstrirali protiv Mire Marković. Ali to se dešavalo pre nekoliko eona. Vulin, dakle, paralelno egzistira juče, danas i sutra. Za ljubitelje horora, ovom tematikom se bavi aktuelni HBO serijal Autsajder.
Postoji, naravno, i racionalno objašnjenje na kojem insistiraju novinarska udruženja i uredništvo „Nedeljnika“. Ovaj slučaj je krunski dokaz da se resursi bezbednosnih službi koriste za praćenje i špijuniranje novinara. Vojska, dakle, nema većih opasnosti za bezbednost države od izjave bivšeg ministra i uredništva „Nedeljnika“. Oni su valjda opasnost za Srbiju, i Vulin nema pametnija posla i važnije zadatke od špijuniranja novinara. Zaista sramota.
Doduše, ministar voli da se bavi i kinematografijom, pa svesrdno pomaže realizaciju igrane serije Vojna akademija, sezona šest ili sedam. Uskoro će prestići Igru prestola.
Bizarno je zvučalo objašnjenje iz Ministarstva kojim se Vulin i njegova portparolka dodatno zapliću ko pile u kučinu. Navodno, Vulin je hteo da kaže „Kurir“, ali mu izletelo „Nedeljnik“, jer su u pokušaju da se operu pronašli nekakav tekst gde se pominje Šutanovac u „Kuriru“. Tekst, naravno, nema veze sa kontekstom Vulinovog komentara. Ministar je čak ponudio i konstruktivno rešenje, pozvavši istražne organe da ispitaju slučaj. Bila bi to špijunska afera Vulin protiv Vulina, jer bi se sve odvijalo bez javnosti zbog bezbednosti podataka.
Na kraju bi Vulin sudija saopštio da je Vulin istražitelj ispitao osumnjičenog Vulina i nije pronašao dokaze da je Vulin (ili Vulini) zloupotrebio resurse bezbednosnih službi. Tu prestaje razum, tu počinje Zona sumraka…
