Ako bi vam sada zazvonio telefon, nebitno je da li je poziv ili poruka, i ako bi vas neki novinar zamolio da mu se uključite u program video-pozivom preko Skajpa ili Zuma, da li biste bili spremni za to?
Pre mesec dana ovo pitanje moglo bi se smatrati bizarnim, preteranim, „naloženim“ ako hoćete. Skajpom su se uključivali ljudi koji su na nekoj veoma udaljenoj lokaciji, kad nemaju para ili drugog načina, a važno im je iz nekog razloga. Otkad smo u izolaciji i policijskom času, video-uključenja kompjuterom ili mobilnim telefonom postala su svakodnevna i uobičajena stvar. Čak i oni koji žive dve ulice od TV studija nisu smeli da pređu to kratko rastojanje u zabranjeno vreme, naročito ako su stariji od 65 godina.
I ništa dramatično se nije dogodilo. Praktično preko noći to je postala nova televizijska normalnost, niko se ne čudi osim što primećujemo da neko ima bolju kameru i brži internet, pa se bolje čuje i vidi.
Radijski novinari procvetali su kada su se omasovili mobilni telefoni. Sagovornici su odjednom postali opšte dostupni. Svakoga ste mogli da „cimnete“ i zamolite da odvoji nekoliko minuta za razgovor.
Sada se to seli na televiziju. Zahtev da se uključite u program ili da date izjavu nekom aplikacijom za video-komunikaciju postaće uobičajen i svakodnevan, iako malo invazivniji od odazivanja glasom. Za radio se možete javiti iz kreveta, a za televiziju biste ipak mogli da se obrijete ili našminkate i svakako očešljate. Kamere su sve bolje, internet veze sve brže, što znači da će i svaki detalj vašeg lica ili prostora biti vidljiv.
Evo nekoliko korisnih i konciznih saveta. Za televiziju se uvek slikate tako što „položite“ ekran, kao televizijski, nikako uspravno kako zahteva Instagram. Pozadinu birajte tako da možete da je kontrolišete, približite se zidu tako da niko ne može da vam prolazi iza leđa, naročito ukućani koji su nesvesni da vas gleda „ceo svet“ ili da su slučajno banuli u kadar, jer su selfi-kamere vrlo izdašne u panoramskom smislu.
Kadar postavite kao da se slikate za ličnu kartu, iznad glave ne sme da bude puno prostora, a oči treba da su u gornjem delu ekrana, negde na dve trećine. Da biste se lepo čuli najbolje je da koristite hendsfri, odnosno slušalice sa mikrofonom.
Ako ste telefon ili kompjuter učvrstili da ne mrda, ako ste zadovoljni onim što se vidi iza vas u stanu ili radnom prostoru, obezbedili da oko vas sve bude mirno i ako vam s druge strane kažu da se lepo čujete, spremni ste.
Najvažnije je da tokom obraćanja ne gledate naokolo, pa čak ni u ekran, već tačno u oko kamere jer vam se tamo nalazi sagovornik. To zahteva malu disciplinu jer vas priroda tera da gledate u sagovornika koji se nalazi „u ekranu“. Nije strašno ako gledate u njega, ali mnogo je bolje ako gledate direktno u kameru.
Već se uveliko priča o tome da će se mnoge konferencije preseliti na internet, tako da učesnici neće morati da putuju, odsedaju u hotelima i bitno reorganizuju svoj život i vreme zbog sat i po panel diskusije. Dobra vest je da će dobrih razgovora biti više. I da ćete mnoge sagovornike lakše dobijati, naročito ako ste spremni da im za učešće date makar skroman honorar.
Eto novih radnih mesta, ko je pametan.
