Jesam li ja dobro čuo da je savetnik premijerov sudija ustavnog suda? Pa neka si i dobro čuo, šta fali ako predsednika vlade savetuje čovek koji je čestit, stručan i nadasve zbrinut, koji ne može da izgubi posao pa je shodno i tome nekoristoljubiv, nepotkupljiv! Kako šta fali! Ako je saradnja među njima dvosmerna, onda izvršna vlast utiče na ustavni sud! Pustite Koštunici bradu, osedite mu ruse kose, dodajte im malo miloševićevske nakostrešenosti – dobićete Simića! Ili: obrijte Simića, ofarabajte mu vlasište u mahagonij… Retorika, uzdisaji, mimika, sve je između savetnika i savetovanoga kao preslikano, oni kao da su umreženi. Drugo, da li ustavni sudija svetuje premijera besplatno ili ga presedan Grubač obavezuje da prima honorar od Vlade?
Grešna mi duša, odem na internet, Simića je Koštunica predložio za sudiju, sevap je da se sudija oduži besplatnim savetima, kstati, sud je savezni – moja zavidljivost glede stalnoće Simićevog zaposlenja pravno je neutemeljena.
&
Prvi put sam video slogan DSS-a koji smatram prikladnim, iskrenim, istinitim: SVE SMO BLIŽI. Da. Međusobno! U Upravni odbor Studija B stavili smo Čovićku jer smo morali da je oteramo iz Vlade. Naša je! Sanda odlete u Las Vegas, da tamo, uz larmu automata i žagor zavisnika, prozbori koju o Kosovu, neka je, naša je…
Isto je i kad se govori o ratnim zločinima: da li je neko okrvavio ruke to samo Svevišnji zna, a da li je neko naš, to znamo svi i od te pomisli treba da nas podilazi milina.
&
– Deco, biste li voleli da grčke mitove slušate subotom ili nedeljom dok je premijer na jutrenju?
– Kad god vam vaše potpredsedničke i savetničke obaveze dopuste da nas primite, mi ćemo doći…
– Ali, pošto jedva čekamo vaš čas, jel može u subotu?
– Može, ako ste sigurni da nećete na promociju Čedine stranke, pada baš u subotu, ha, ha, ha…
– Profesore, znate da svi gotivimo Šormaza…
– On nam daje snage da studiramo…
Kad ga je Olja Bećković upitala je li bio na svečanom otvaranju Čedine partije profesor Janković imao je alibi, dobro čini i dobru se nadaj. Doduše, na putu od škole do kuće prošao je kroz toplog zeca, veli da su ga neke pomamljene žene okitile lecima nepoznate sadržine i porekla, neke su uzvikivale „evo ga savetnik!“ (što je bilo istina), uglavnom, priča o povratku sa subotnje šihte oživela je spomen na Milovana Bojića koji se u svojstvu đaka-pešaka mimoilazio sa vukovima pa je, kako sam reče, već tada postao prilično neustrašiv.
&
Nema kredita bez Mladića, piše pre neki dan u „Glasu“, general mora da ne čita novine kad se oglušuje o ovako alarmantne naslove! Srbiji je dosta junaštva u kojem je samu sebe stalno nadmašivala kao Sergej Bubka, sad bi da na kredit kupuje peraće mašine i automobile sa vazdušnim jastucima i centralnom bravom, dosad je Mladić bio prepreka našem prisajedinjenju Evropi, sad sav se isprečio između nas i novog frižidera.
Pa ako je tako, hajde da jedno dva meseca svi kao Ilija Čvorović uzmemo godišnji odmor i da generala uhvatimo: ostaće mu uteha da su ga savladali Srbi, a ne dušmani, biće i dalje slavan, malo doduše drukčije nego kad je dao da mu se klonira kapa Vojvode Stepe, juče gigant, danas žirant!
Srbija je Mladiću uredno isplaćivala penziju iako se Tribunal uveliko zanimao za njega: niko nema prava da starca liši vojničke mirovine pa ne znam čime da je ispunio radni staž! Ako se dobro sećam, svetinju isplaćivanja penzije vojnim licima branio je i Boris Plemeniti Tadić, Srbija je podozrevala da se njen državljanin i oficir pokojne JNA istakao u Bosni, načulo se štošta o Srebrenici, ali Koštunica se u to nikad nije udubljivao, stoput je prijatnije otvoriti novu bogomolju nego mozgati da se u narodnooslobodilačkoj borbi nije tu i tamo možda i prekardašilo. Kad je i prionuo na liferovanje traženika govorio je uopšteno o našoj obavezi kao da je reč o zakonu koji nas primorava da platimo televizijsku pretplatu (mada ja i dalje mislim da ne moramo!), Skupština je od traženika napravila heroje i kraljevski obeštetila njihove bližnje dovevši samohrane porodice mirnodopskih kriminalaca u neravnopravan položaj, legalista je isporučio petnaestak drugoligaša i čekao da kvantitet preraste u kvalitet, avaj, Tribunal hoće Mladića pa Mladića, dobro, Beograd daje časnu reč da će begunca naći, ali neće ni sada da zucne o zločinu, ne, Mladiću se donedavno spočitavalo da ometa evroatlantske integracije, na šta on lično nije davao pet para, a nije davala ni vlada: živećemo neintegrisani, kao naši stari! Sad, međutim, kad i državi i građanima zbog njega izmiču krediti, Mladić će valjda imati više razumevanja…
Srbija nema kuraži da kaže: optuženi je bio oficir armije susedne države. Ili: smatramo da je optuženi nevin i ne damo ga makar nikad ne ušli u Evropu i makar niko nikad ne digao nikakav kredit, ne, naša vlast nema nikakvo mišljenje ni o Srebrenici ni o Mladiću, ona drži da je tamo došlo do masovnog ubistva u kolektivnom afektu.
