Pre pet godina su neke domišljate šaljivdžije ponudile korisnicima Fejsbuka da instaliraju dislajk dugme. Navodno je to bila posebna aplikacija, nije trebalo baš da se doplati, ali je korisnik morao da popuni nekakvu anketu da bi se učipio. Tu je ležao zec, mudrice su zarađivale od svake popunjene ankete, to anketiranje pravih ljudi je dobar posao na internetu. Fejsbuk je ubrzo demantovao da je dugme njihovo i zvanično, a nekoliko hiljada ljudi se navuklo na ovu prevaricu koja nije imala ozbiljnije posledice. Ali su mnogi ostali zapitani zašto Fejsbuk stvarno ne uvede opciju da označimo ono što nam se ne sviđa umesto što lajkujemo vest da je neko umro. Tek da bi iskazali svoje saosećanje.
E, pa, dočekasmo i to. Fejsbuk je prošle nedelje objavio da uvodi takvo dugme, dislike. Ali, neće odmah, već posle perioda testiranja. Jer, najvažnija opcija na jednom od najpopularnijih internet servisa nije za poigravanje.
Fejsbuk živi od lajkovanja. Osim što je postao baza iz koje se logujemo na druge sajtove, odnosno predstavlja osnovu za naše kretanje po internetu (čega obično nismo svesni), on prikuplja podatke o svemu na šta smo kliknuli. Lajkovi koje dobijate su kao nekada prodati singlovi, penju vas na top listi, a što ste popularniji to je više lajkova. Na vama je da tu popularnost materijalizujete negde tokom tog procesa.
Uvođenje dislajka je donekle poništavanje te koncepcije. Baš kao što ne lajkujete samo ono što vam se sviđa, tamo nećete ni dislajkovati sve što vam se ne sviđa. Recimo, imate priču o nasilju. Ona zaslužuje dislajk, ali time ste poništili i trud novinara i medija koji ju je objavio, a recimo da je za to trebalo dosta hrabrosti. Ko će želeti da stavi reklamu na stranicu koja je rekorder u dislajkovanju. Moguće je zamisliti da će nastati nekakva kontra lista, ali ozbiljne kompanije neće želeti ni da joj priđu. A one imaju pare.
Da ne pričamo o tome da nam je lajk davao jedan jedini izbor, da ili ne, samo klik bio je potreban. A sada ćemo morati da se presabiramo, oklevamo, a u takvoj se situaciji obično povlačimo. Na tim mukama je sada Mark Cukerberg. Treba da zadovolji naše emocije, a da ne ugrozi novčanik svojih akcionara. Koji bi to odmah dislajkovali.
Pomalo u senci ove najave ostala je vest da je američka vlada odložila prepuštanje kontrole nad internetom ICANN-u, kalifornijskoj nevladinoj organizaciji. Plan je bio da ICANN potpuno preuzme upravljanje internetom 30. septembra, ali se ispostavilo da još nisu spremni.
Za neke je to dobra vest („Gardijan“) jer su u strahu kako će grupa građana bez prave moći upravljati prostorom na kome se sve češće vode pravi (sajber) ratovi između velikih sila. Drugi kažu da treba požuriti s primopredajom. U strahu su da bi sledeći američki predsednik mogao biti konzervativni republikanac koji bi ceo dogovor otkazao pa bi svoju viziju sveta zdušno primenio i na internet. Treći kažu da bi taj mogao da bude Donald Tramp te da bismo brzo shvatili da nam internet, zapravo, i ne treba.
