Za Ministarstvo kulture upitan je uticaj monografija o Aniti Mančić i Egonu Savinu na "kvalitet kulturnog života", pa je odbilo da pomogne Udruženju dramskih umetnika Srbije da ih objavi. Šteta što nismo dovoljno naivni i neiskusni pa da poverujemo u to
Udruženje dramskih umetnika konkurisalo je kod Ministarstva kulture za novčana sredstva pomoću kojih su hteli da objave dve monografije koje su sastvani deo nagrada koje dodeljuju, ali ih je Ministarstvo odbilo. Rekli su da je „upitna usklađenost projekta sa opštim interesom u kulturi i ciljevima i prioritetima konkursa“, kao i da je „upitan stepen uticaja projekta na kvalitet kulturnog života zajednice“.
Udruženje dramskih umetnika (UDUS) je konkurisalo za novac za monografije o Aniti Mančić i Egonu Savinu.
1185081_Savin_Egon_14Dobitnik nagrade „Dejan Mijač“ Egon Savin / Foto: Milovan Milovanović
Anita Mančić je dobila „Dobričin prsten“, nagradu koju UDUS dodeljuje već skoro pola veka za životno delo. Nagrada ima status najvećeg dostignuća u glumačkoj delatnosti i jedno je od najvažnijih odličja u kulturi ove zemlje. Nagrada podrazumeva zlatnu kopiju Dobričinog prstena, unikatnu diplomu na pergamentu i monografiju. UDUS-u je trebala pomoć države za monografiju.
Egon Savin je dobitnik nagrade „Dejan Mijač“ koju za rediteljski opus, za životno delo, dodeljuju UDUS i Sterijino pozorje.
Pa ipak, aktuelnom Ministarstvu kulture ništa od toga nije bilo dovoljno inspirativno da sa UDUS-om i Sterijinim pozorjem učestvuje u realizaciji monografija koje će svedočiti o najboljim umetnicima ovdašnje kulture.
Kad ne aplaudiraš Vučiću
Glumica Anita Mančić i reditelj Egon Savin su vrh naše pozorišne scene. UDUS okuplja oko 1500 dramskih umetnika, a Sterijino pozorje je zna se šta je: tradicija, festival-autoritet, samo učestvovanje na Pozorju je već dovoljna nagrada.
Šta bi Ministarstvu kulture tu moglo da bude „nepovoljno“? Možda im „Dobričin prsten“ i „Dejan Mijač“ nisu dovoljno važne nagrade?
Pitanja su suvišna, zato što svi znamo šta je po sredi, a i naivnost nije u modi.
I zato nije bez osnova pretpostaviti da bi komisija koja je odlučivala o kandidatima konkursa drugačije odlučila da monografije UDUS-a nisu bile o Aniti Mančić i Egonu Savinu, nego o nekoj glumici i nekom reditelju koji zadivljeno gledaju u vrh ove države. Za razliku od pomenuto dvoje. Koji zaslužuju „Dobričin prsten“ i „Dejana Mijača“, ali ne i da ih vlast nagradi.
Takođe nije bez osnova pretpostaviti i da bi komisija odlučila drugačije da UDUS jasno i glasno, javno i o svakoj prilici, ističe da je udruženje čiji su članovi različitih političkih uverenja i opredeljenja, te da im zato napamet ne pada da se stavljaju na neku stranu.
Ministarstvo kulture odlično zna da je monografija jedan od najvećih čuvara glumačke i rediteljske bravuroznosti, da je dokaz i svedok njihove veličine.
Međutim, pošto je Ministarstvo sebi dalo za pravo da po samo svom ukusu i svetonazoru bira ko će biti zapamćen a ko neće, izabralo je da ovaj narod ne treba da zna o ulogama Anite Mančić i predstavama Egona Savina. Da o njihovim dometima ne treba da ostane trag. Šta im vredi što su među najvećima u istoriji ovdašnje kulture, kad nisu uz vlast. Jer ona samo takve priznaje.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
