Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Svanuo je 16. mart, takozvani “dan posle”. Međutim, posle čega? Očekivanja su bila razna, neka su ispunjena, neka ne. Ostali su iznevereni samo oni koji su očekivali nemoguće. Svi ostali, a to je ogromna većina, znaju da ništa nije gotovo, da 15. mart nikad nije trebalo, niti može da bude novi Peti oktobar.
Zašto? Pre svega, zato što imamo posla sa mnogo iracionalnijim protivnikom nego onda. Posle izvođenja Studenata 2.0 u Pionirski park (gde su, pokazalo se juče, Studenti 2.0 samo kodno ime za plaćene batinaše), dovođenja subvencionisanih traktora, kreiranja paralelne realnosti sa paralelnim studentima, građanima i poljoprivrednicima, jasno je da imamo posla sa čovekom koji je preduboko zagazio u sopstvene deluzije.
Iako je Slobodan Milošević jedan od najužasnijih ljudi koji su zemljom hodali, nije bio ovako duboko u paralelnom univerzumu. Aleksandar Vučić je pune tri decenije živeo u političkom zapećku moćnijih i luđih od sebe, dok nije dočekao svoje parče moći. Nemojmo se zanositi da će je tako lako predati. Dugo se spremao za ovo što sad ima. Duže nego iko ikad.
To nas dovodi do narednog zaključka: protiv njega se ne sme i ne može petooktobarskim scenarijem. Peti oktobar dogodio se u uslovima pokradenih izbora, branjenja izborne pobede Vojislava Koštunice i sa jasnim znanjem o tome ko preuzima vlast. Takođe, dogodio se desetak godina nakon dolaska zločinačkog Miloševićevog režima. Ponavljamo: iako ima apsolutnu vlast od 2012. ovaj se vežbao od devedesetih.
Dalje, da je ono juče otišlo u pravcu u kom nije, šta bi se desilo? Ako znamo da su upotrebili “zvučni udar”, šta mislite, šta su još imali spremljeno? Oni su zli. Manjina su, ali zla manjina. Ako je neko očekivao da se Studenti u blokadi potuku sa stvorovima iz Pionirskog parka, taj je takođe na strani zle manjine. Jer to je scenario koji oni žele i koji im treba.
Studentima tako nešto ne treba. Ne posle ovoliko dana u blokadi, posle svih marševa, posle svih onih gaženja kolima i lomljenja vilice palicama. Četiri meseca su čisti kao suza i neukaljani. Sad da dozvole da ih uprljaju? Zašto? Zato što su neki među nama nestrpljivi ili ne razumeju trenutak? Pa ne može.
Osim toga, ko da se bije? Koga poturate ispred sebe? Devojke i mladiće od 19-20 godina, koji su već stavili sve što imaju na kocku kako bi promenili društvo, sistem i sebe? Zamera im se da neće da menjaju vlast. Pa neće, bre, jer to nije dovoljno. Menjaju sve da se ovakva vlast ne bi ponovila više nikad.
Mi smo društvo koje je sebi dozvolilo dve diktature za samo tri decenije. Znamo kako smo do toga došli. Stara rešenja pokazala su se neefikasnim. Zato sad imamo generaciju koja nudi nešto novo. Novo je uvek i nepoznato, pa je donekle i jasno nerazumevanje. Ali samo donekle.
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak.
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Videli su Beograd u subotu policajci, videli su ga vojnici. Videli su Beograd članovi Srpske napredne stranke. Video ga je i Ivica Dačić. I više ništa nije isto
Prisluškivana diskusija novosadskog odbora PSG-a na nivou je lupetanja u kafanskim razgovorima kakvi se vode širom Srbije. Njegovo objavljivanje pokazuje svu bedu teško uzdrmane vlasti, ali i lutanja delova opozicionih partija
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je studente i građane izazvao da mu 15. marta u Beogradu izađu na crtu - ako smeju. Odluka na Andrićevom vencu je pala: nema više foliranja da je režimska vrhuška tolerantna, počinje tvrda igra represije
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
