Dopada vam se Helou Kiti, pijete kafu bez šećera, jedete uvrnuti pomfrit i sanjate da letujete na Havajima. Odlično! Evo zašto treba da glasate za Trampa…
Tako bi, malo iskarikirano, izgledalo najkraće objašnjenje najvećeg skandala koji je povezao Fejsbuk, Rusiju, Veliku Britaniju i Donalda Trampa, predsedničkog kandidata. Britanski mediji su prošle nedelje otkrili da je firma „Kembridž analitika“ najmanje godinu dana pre američkih izbora filovala Trampovu kampanju privatnim podacima pedeset miliona birača. Podaci su skupljeni sa Fejsbuka. Do njih je došao izvesni Aleksandar Kogan, data analitičar, rođen u Moldaviji, obrazovan u SAD. On je Fejsbuk ubedio da mu dozvoli da korisnicima ponudi da učestvuju u njegovoj anketi i da im za to čak i plati neki mali iznos, dva do pet dolara. Objasnio je da mu je to potrebno za naučno istraživanje, što nije neuobičajeno i Fejsbuk uglavnom izlazi u susret takvim zahtevima. Kogan je, međutim, novac za istraživanje dobio iz ruskih izvora, a podatke koje je sakupio predao je „Kembridž analitici“ na dalju obradu.
Zapravo, priča je još malo komplikovanija. Korisnici Fejsbuka popunjavali su Koganovu anketu, ali su mu istovremeno dali uvid u svoje naloge s kojih je mogao nesmetano da skida informacije o tome šta lajkuju oni i njihovi prijatelji. Tako se došlo do baze od pomenutih 50 miliona birača (uslov za anketu je bio da imate biračko pravo u Americi). Tu na scenu stupa algoritam koji su sastavili u „Kembridž analitici“. Analizirajući lajkove, algoritam je pravio psihološki profil svakog korisnika, pronalazio one koji se dvoume za koga će da glasaju, a onda je takve preuzimao Trampov tim. Slali su im poruke skrojene po meri, uglavnom preko društvenih medija. Rezultat je poznat.
Fejsbuk je o neobičnoj aktivnosti obavešten još 2015, ali nisu reagovali. Naprotiv, Kogan je čak uspeo da ubedi softver inženjere da mu skinu blokadu sa aplikacije kada se pokazalo da generiše znatno veći saobraćaj od dozvoljenog. Priča je pukla tek kada je pre nekoliko meseci programer Kris Vili odlučio da progovori jer ga je grizla savest. On je Kanađanin, vegan i gej i osetio je odgovornost jer je pomogao izbor predsednika SAD koji je sve suprotno od onoga u šta veruje. Obratio se britanskom listu „Obzerver“, gde su na osnovu njegovih priča krenuli da istražuju, i svašta su otkrili. Sada javnost traži da se Mark Zukerberg lično pojavi na saslušanju pred britanskom parlamentarnom komisijom. Vili je već izrazio spremnost da svedoči gde god treba, dok se Zukerberg poslednjih dana ne oglašava. S razlogom, jer Fejsbuku akcije ozbiljno klecaju na berzi, reputacija kompanije nikada nije bila ovako pogođena dok u vazduhu visi pitanje šta će biti dalje.
Kako će sve to da se rasplete, rano je govoriti, jer se klupko još ne vidi u celini. Ali ono što bi moralo da opomene ceo svet je činjenica da je dovoljno da neko zna šta volimo (lajkujemo) pa da može da pretpostavi kakvi su nam životni i politički stavovi i kako se na nas može uticati. Pritom, ništa od lajkovanog nema direktne veze sa politikom, odnosno ne radi se o otvorenim političkim stavovima. Stvar je mnogo, mnogo suptilnija.
Posebno frustrirajuće za Amerikance je to što se ne mogu na isti način osvetiti Rusima (Putinu), koje drže za glavne inspiratore Fejsbukgejta. Jednostavno, Rusi ne koriste Fejsbuk u velikoj meri, već imaju sopstvenu društvenu mrežu Vkontakte (vk.com). Za sav ostali svet ostaje da se pitamo ko su sve u prošlosti bili klijenti „Kembridž analitike“, koja se sada naokolo hvali svojim umećem da uz pomoć internet kampanja upravlja raspoloženjem birača. A budite sigurni da im Rusi nisu bili najveći sponzori.
