PC ili Mac, Eksplorer ili Navigator, Windows ili Linux. Reklo bi se da su sve nedoumice računarskog sveta binarne, tj. ili–ili. Slično je i sa najnovijom, a koja se tiče trenutno najvećeg hita, spuštanja muzičkih fajlova sa interneta. Naravno, govorimo o legalnom spuštanju, odnosno download-ovanju, za novac, a ne o (doduše još popularnijoj) besplatnoj razmeni fajlova između korisnika.
Ovoga puta vraćamo se na iskonsku dilemu onih koji koriste računar: da li je bolje ono što pravi Stiv Džobs (Epl) ill Bij Gejts (Majkrosoft). Naime, kako je plasiranje muzike internetom postalo tako popularno, pojavio se problem formata. Majkrosoft natura svoj Windows Media Audio (WMA), dok Epl insistira na AAC (Advanced Audio Coding). Treba li reći da ova dva formata ne rade na istim uređajima, pre svega na onim najpopularnijim, prenosnim. I treba li dodati da korisnici traže da se ovaj „dualizam“ što pre prevaziđe, budući da pomenuti „gadžeti“ (elektronske napravice) nisu nimalo jeftini, a da bi se imali u paru.
No, i bez obzira na ovaj problem, sajtovi koji nude muziku za pare množe se, baš kao i njihova ponuda. Epl je ovih dana ponudio svoje I-Tunes i u Evropi, i to po ceni od 99 evrocenti za pesmu, što je nešto jeftinije od konkurencije. Na primer, Koka-Kolin muzički sajt mycokemusic.com tražiće vam 99 penija za iste pesme (u drugom formatu, naravno) što je tridesetak procenata skuplje. To što je Koka-Kola u poslu samo govori o perspektivama muzičke industrije na internetu, a očekuje se da svoj servis na Evropu uskoro proširi i Soni. Inače, Epl je Evropi ponudio 700.000 pesama.
OD2 je nešto skromniji i skuplji servis (www.ondemanddistribution.com), odnosno nudi pola miliona fajlova u rangu Koka-Koline cene od 99p (sajt je engleski otud i cene u funtama, pardon, penijima). Ono po čemu se ovaj sajt razlikuje od drugih je što nudi i „džuboks“ opciju, odnosno po ceni od samo jednog penija moguće je preslušati željenu pesmu, ali samo jednom.
Iako je konkurencija među onima koji nude legalni daunloud velika i svakim danom se uvećava, oni još uvek manje brinu jedni o drugima, a mnogo više o ultimativnom neprijatelju, pirateriji. Ipak, ljudi iz muzičke industrije tvrde da je bolja ponuda na legalnom tržištu uz akcije protiv pirata počela da daje rezultate. Inače se ne bi dogodilo da samo Epl prošle godine proda 85 miliona fajlova za otprilike isto toliko dolara.
Kada govorimo o muzičkoj industriji i internetu, podrazumeva se da mislimo na pop muziku i sve njene derivate. Međutim, prenosni računari su u poslednje vreme postali interesantni i zaljubljenicima u klasičnu muziku. Neki američki orkestri su, zaplašeni opadanjem broja posetilaca na koncertima i starenjem publike, odlučili da primene sistem kakav postoji u muzejima i galerijama. Slušaocima se na ulazu dele digitalni organajzeri koji su bežičnim putem povezani u lokalnu mrežu u sali. Tokom izvođenja dela publika na svojim malim ekranima može da gleda krupne planove solista, ali i izraz lica dirigenta koji joj je obično okrenut leđima.
Najinteresantniji deo je komentar aktuelnog izvođenja za koji je zadužen muzički ekspert, koji, dok sluša koncert, publici objašnjava (tekstom koji se takođe čita na ekranu) šta oni, zapravo, slušaju i zbog čega je to bitno. Oni koji su se u tom poslu oprobali kažu da ništa teže nisu radili, ali i da je ova vrsta komentara značajno uticala na bolje razumevanje, samim tim i veće interesovanje za klasičnu muziku.
