Nedostojni funkcije: Kako glasa većina
Ana Brnabić se već danima uvija i napinje da odgovori na pitanja šta bi mogao da bude razlog za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora, a poslednja njena izjava govori o tome da bi promena Ustava mogla da bude dobar razlog. Nije njoj lako, ona taj zahtev za novim izborima treba da predloži i predoči javnosti, ali joj, gle čuda, razvoj događaja ide naruku.
Naime, imala bi, kad bi smela to da saopšti, prosto i razumno obrazloženje: poslanici vladajuće koalicije nisu dostojni funkcije narodnih poslanika jer glasaju na zvuk zvona, kao što ovce kad ih vabe idu na pojilo.
Dogodilo se u utorak da je Maja Gojković, predsednica Skupštine Srbije, greškom pritisla zvonce kojim se većina u parlamentu obaveštava da neki predlog treba podržati, a već stečeni Pavlovljev refleks nepogrešivo je proradio i 178 poslanika podržalo je predlog opozicione poslaničke grupe „Dosta je bilo“. Izglasali bi oni i da je zemlja ravna ploča i svakakva druga čudesa čim čuju to zvonce, što samo dokazuje da nit znaju o čemu glasaju i nije ih, rekao bih, ni briga, kad ima ko da misli za njih i jasno im signalizira šta da rade.
Ako državni vrh koji se s narodom igra oko izbora mađioničarskih trikova – u stilu „sad ih vidiš, sad ne vidiš“ – misli ozbiljno da je za izbore bitan i valjan razlog ponašanje i odnosi u parlamentu, eto im čvrstog dokaza da tu ništa ne valja i da se sve to pretvara u ozbiljnu sprdnju sa elementarnim principima parlamentarizma.
U očaju, Maja Gojković je spuštenog glasa pitala kako da poništi efekat sopstvene zvonjave i onda se dosetila da retroaktivno utvrdi kvorum i da ponovi glasanje, a oni koji su pre par minuta bili „za“, sada su odjednom glasali „protiv“, i jasno mi je, kao i vama, poštovani čitaoci, da će oni da podignu prinadležnosti sa skupštinske blagajne, ali mi nije jasno kako će deci da pogledaju u oči.
Jedno zvono za sve: Teror besvesne većine
Maja Gojković, kao višestruki i istaknuti stranački borac za svaku stranku u kojoj je bila, verovatno bi sebi od ramena odgrizla ruku kojom je neoprezno pritisnula taster zvona, ali se uzdržala, u strahu da će uništiti masnicu na nadlaktici, materijalni dokaz o vandalizmu „Dveri“ čije troje poslanika je, navodno, brutalno nasrnulo na nju.
Rekao bi neko da je ovo sa zvoncetom tek duhovita zgoda iz parlamentarnog života i da tome ne treba pridavati mnogo važnosti, ali kako se zagovornici izbora ili barem pretnje izborima stalno pozivaju na to da je „atmosfera u Skupštini nepodnošljiva“, onda bi barem pošteno trebalo da progovore i o svojoj ulozi u stvaranju takve atmosfere koja se može opisati i kao teror besvesne većine koja reaguje na zvuk zvonceta.
Ali, ni po jada da je to jedino zvonce koje je instalirano u političkom i društvenom životu Srbije. Već dugo, na primer, traje pokušaj da se u svetu medija uvede jedno takvo zvono koje bi građanstvo obaveštavalo kada, kako i šta da misle.
Nije to pokušaj bez perspektive. Zvonari su odavno već na blagajni, ali dok ima onih kojima je stalo do toga šta će deca da misle o njima, postoje i šanse za slobodan svet.
Priča o Nepričavi: Na šta nam zemlja liči
Da me je prijatelj koji dugo živi u inostranstvu pitao pre neki dan da mu ukratko i plastično opišem situaciju u Srbiji, prosto bih mu ispričao priču, alegorijsku, o deonici auto-puta od Lajkovca do Uba, u dužini od 12,5 kilometara, koja će jednog dana biti deo Koridora 11 a sada vodi od „njive do njive“. O tome pišemo opširnije i na stranicama koje slede u ovom broju „Vremena“.
Prvo se pojavila vest da je podloga trećine tog puta napravljena od gline i da će morati ponovo kompletno da se radi. Trošak će biti najmanje milijardu dinara. Onda je aktuelna ministarka tužila sve redom uključujući tu i bivšeg ministra. Nadgornjavanje je u toku.
Usred tog nadgornjavanja dvoje ljudi je poginulo vozeći se putem koji nije pušten u saobraćaj.
Nesreća se dogodila kada je vozač automobila u Nepričavi ušao u završenu, 12,5 kilometara dugu deonicu Koridora 11, od Lajkovca do Uba. Velikom brzinom automobil se zakucao u betonsku barijeru na drugom kraju 12,5 kilometara duge deonice neotvorenog auto-puta, u Stublenici kod Uba. Udarac je bio toliko silovit da je mercedes pomerio betonski blok i zaustavio se tek u tri metra dubokoj podlozi za trasu budućeg kolovoza! Na asfaltu nije bilo tragova kočenja.
Ne zna se ko je na uključenju na petlju pomerio betonsku barijeru postavljenu da spreči ulazak na ovaj deo Koridora 11, kaže žitelj Nepričave. Na putokazu za uključenje na petlju sa magistralnog puta M-4, bile su zalepljene trake koje su označavale da ta deonica Koridora 11 još nije u upotrebi. A onda ih je neko skinuo ili su ih možda kiše sprale. Možda je vozač mercedesa koristio i navigaciju, koja ga je, greškom, navela da skrene u Nepričavi, a da ni slutio nije da tako direktno vozi u smrt. Još je, javljaju mediji, vozač u krvi imao alkohola više nego što je dozvoljeno.
Eto, prijatelju, to ti je Srbija danas: nedovršeno, pokradeno, pomereno, neobeleženo… A niko da pritisne zvonce.
