Vučiću, niste bitniji od Velikog školskog časa

Vest je verovatno čitaocu već poznata: služba protokola Skupštine grada Kragujevca pokušala je da ovog 21. oktobra pomeri početak Velikog školskog časa i da njegovo trajanje skrati zbog dolaska predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ali tako da početak i trajanje budu podređeni njegovom rasporedu.

Javnost se pobunila i naprasno je juče, kasno popodne, stiglo saopštenje iz kabineta gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića. Taj dopis najavljuje da će Veliki školski čas ipak početi u 11 sati, kao i uvek, i da će trajati 45 minuta, a ne pola sata, kako su pokušali da ga osakate. Problem je što Dašić u svom saopštenju tvrdi da je prethodna informacija o pomeranju i skraćenju – lažna i zlonamerna. To nije tačno, upravo je njegov kabinet medijima poslao protokol za čitav taj dan, pa je informacija tako i stigla do javnosti. Pod pritiskom te iste javnosti, sve je i vraćeno onako kako treba da bude.

Ali, to ne samo da treba, nego mora da bude tako. Veliki školski čas od 1963. godine počinje u 11 sati i traje 45 minuta. Znamo koliko se vlasti izmenjalo od 1963. i nikada nikome od vlastodržaca nije palo na pamet da sebe stavi ispred pomena žrtvama streljanja u Šumaricama 20. i 21. Oktobra 1941. godine. Nikome do – Aleksandru Vučiću.

Pročitajte još Rođeni u Kragujevcu

Teško je u ovoj situaciji biti objektivna novinarka kad ste Kragujevčanka. I zato ću dozvoliti sebi da pitam:

Gospodine predsedniče Srbije, šta ste vi umislili da ste?

Otkud vam uopšte ideja da pristanete na ovakvu svinjariju, čak iako možda nije vama pala na pamet, nego ovim ropskim dušama koje upravljaju Kragujevcem?

Zašto mislite da se sve vrti oko vas? Da li zaista mislite da se 2.300 nedužnih streljanih i ko zna gde pokopanih vrti oko vas i da su bitniji od vas?

Da li zaista verujete da se sve događa zbog vas? Ne, gospodine predsedniče, Veliki školski čas se događa zbog nas, građana čiji ste predsednik, zbog naše uspomene na kragujevačku tragediju, zbog našeg napora da sačuvamo sećanje na žrtve nacističkog terora.

I poslednje pitanje: gospodine predsedniče Republike Srbije, zašto ste se setili da tek 2023. (poslednji put ste bili 2014.) dođete na Veliki školski čas? Ako ne možete da se pojavite svake godine, onda nam i ne trebate. Pošaljite opet Anu Brnabić da prekrši protokol i da položi venac Vlade Srbije pre nego što to učine učenici Prve kragujevačke gimnazije, iako oni to čine otkako postoji Veliki školski čas. Nadam se da znate zašto, ali da podsetim: zato što su iz njihove škole izvedeni njihovi vršnjaci tog 21. oktobra 1941. i streljani na pravdi boga.

Pročitajte još Lebac sutra nemojte poslati

Ovo ne pitam Aleksandra Vučića kao privatno lice, pitam instituciju predsednika Srbije. Od Aleksandra Vučića ne očekujem ništa jer mi on nije ništa. Predsednik Srbije je predsednik moje, naše zemlje, onaj od koga očekujem da poštuje naše tradicije i naše stradale, jer su nam zajednički, svim građanima Srbije. Predsedniče Srbije, odakle vam pravo? Puna su vam usta svetinja kad pričate o npr. Kosovu (i Metohiji), pa je red da vas podsetimo da je reč “svetinja” širi pojam od crkava i manastira. Za Kragujevac i za svakoga na svetu ko se smatra antifašistom, Šumarice i Veliki školski čas su svetinja.

Pokušali ste da nam dirnete u svetinju, ali nadam se da ste naučili da ne može i da ne damo. Ne samo Kragujevac, već svaki deo javnosti Srbije koji je digao glas protiv ove ujdurme pokazao vam je kako da budete predsednik svih građana. Tužno je što posle ovoliko vremena koliko ste na vlasti, neko treba tome da vas uči i da vas podseća da vi postojite zbog nas, a ne mi zbog vas.

Predsedniče Srbije, ovim pokušajem vi ste pokazali nepoštovanje prema našim žrtvama, prema antifašističkoj tradiciji ove zemlje, prema tradiciji koja traje već 60 godina i koju nikad niko nije ni pomislio da menja. Niste uspeli, jer, izgleda da, uprkos vašem uverenju, ova zemlja nije samo vaša.

Srbija je ipak i pre svega – naša. Podsetite se šta je stid i ne brinite ako ga osetite. Stid je simptom časti i poštenja.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com