Politika i javnost: Dogovor o korupciji
Oliver Dulić, posle četiri sata saslušanja, na tugu i žalost medija koji su mu već prosuli creva i prolili krv, otišao je kući u utorak po podne. To, narode, nije još dokaz da je nevin, ali svetkovina „paljenja veštica“ odložena je do daljeg, mada je tog dana vreme bilo izuzetno lepo.
Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavio je dan pre toga da će svoj posao nastaviti da radi nepokolebljivo i poručio svima u Vladi da ako sumnjaju u njegovu profesionalnost, to uvek mogu da saopšte i njemu i javnosti.
Vučić je u pisanoj izjavi za javnost ponovio da korupcija predstavlja jedno od najvećih zala savremenog srpskog društva i da je ulazeći u Vladu Srbije želeo da, konačno, posle mnogo godina nešto promeni povodom tog pitanja.
Ovo obraćanje javnosti, po mom mišljenju, prvi je signal da tu nešto škripi. Imali smo nekad „dogovornu ekonomiju“ a sad je na dnevni red došla „dogovorna borba protiv korupcije“. Da nije reč o nagodbi ili pokušajima dogovaranja, ne bi Vučić preduzimao tako dramatičan korak.
Koalicija na vlasti i pre prvih sto dana vlade pokazuje da počiva na krhkim osnovama i Vučić, zanet mesijanskom ulogom, preti novim izborima, ukoliko ne bude po njegovom, a u pomoć poziva javnost, ma šta to značilo.
Ako je Vučiću potrebna saglasnost javnosti koja bi nadomestila saglasnost koalicionih partnera, onda je to đavo odneo šalu.
U taj posao, kako kaže, ušao je čista srca i čista obraza, dodajući da su iz „silne i žestoke“ borbe prethodne vlade protiv korupcije i kriminala, u tužilaštvu ostala tri predmeta i to nepotpuna. „Jedan od predmeta je bila i Agrobanka, slučajno ili ne, ograničena na (Radoslava) Laleta Sekulića i nekoliko povezanih lica, bez sagledavanja onih koji su najodgovorniji za njeno uništenje, onih koji su bili arhitekte celokupnog kriminalnog poduhvata“, rekao je Vučić.
On je kazao da je od trenutka kada ga je Tomislav Nikolić postavio na čelo Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti pokušao da pitanje borbe protiv korupcije postavi na značajno viši nivo nego što je to bio slučaj do sada, kao i da je znao da ta borba nosi mnogo više problema i nedaća nego bilo koja druga.
Vučić je naveo da mu nije smetalo i nije ga čudilo ni to što je taj rad od brojnih analitičara, novinara i političara dočekan sa skepsom, jer je znao da nedostatak vere kod ljudi može brzo da pobedi radom, marljivošću, ozbiljnošću i poštenim odnosom prema poslu. „Ali, nisam ni sanjao da će na početku te borbe postati jasno da žrtve, i medijske i političke, treba da budu oni koji se protiv kriminala bore, a nacionalni heroji i tobožnje žrtve progona, oni koji su zemlju pljačkali i ojadili u prethodnim godinama“, rekao je Vučić.
Prvi potpredsednik Vlade je rekao da je za svoj rad odgovoran narodu i da se nikad nije krio ni iza koga, pa neće da se izvinjava ni Oliveru Duliću, ni Dušanu Antoniću, ni Sekuliću, niti bilo kome drugom, kao što to neki čine. „Naprotiv, nastaviću svoj posao da radim nepokolebljivo, znajući da sam danas trn u oku tajkunima, pojedinim političarima i njihovim medijima“, kazao je Vučić.
On je istakao da je spreman da položi račune za svoj rad građanima Srbije.
Vučić je poručio svima u Vladi Srbije koji imaju bilo kakve sumnje da posao ne obavlja profesionalno, da to mogu da saopšte i njemu i javnosti kad god požele. „U tom smislu želim da obavestim i njih i građane Srbije da ja od narodne volje ne bežim. Izbore nikada nismo i nećemo izbegavati, ni ja ni stranka kojoj pripadam“, kazao je Vučić i poručio da on i stranka koju vodi mogu da izgube, ali da korupcija nikada neće pobediti državu, „ma koliko patetični i moćni bili njeni protagonisti“.
Politika gonjenja: Isto, na drugi način
Komunisti, sa jakim ubeđenjem da im je vlast večna, barem su otvoreno govorili, čak i pisali, o „politici gonjenja“. Ta čudna sintagma mogla bi se naći i u kongresnim papirima, ukoliko bi se našao neko dovoljno dokon da kopa po tim himalajskim brdima. Reklo bi se da je selektivnost pravde bila ugrađena u temelj sistema, kao potvrda narodnog zapažanja da vrana vrani oči ne vadi, ili tako nekako.
Ovi novi ovladali su elementarnim demokratskim govorom i „politiku gonjenja“ nećete pronaći u njihovim programskim dokumentima. Po njima, svi smo, na papiru, pred zakonom jednaki, aman nam je do sada tranziciona pravda bila vrlo selektivna, o čemu su se množili dokazi i kad ih niko nije tražio.
Ovi najnoviji protagonisti na političkoj sceni, oličeni najpre u Aleksandru Vučiću, idu i dalje: prevrnuće svaki kamen ali „narod gladan pravde“ biće zadovoljan. Oprezniji kažu „Malo morgen“. Mediji se utrkuju da objave ko je sumnjiv. Kako je krenulo, biće, medijski, kriv i onaj ko je prošao pored Agrobanke a kamoli da je s njom poslovao.
Sad je to uzelo toliko maha da prebrojavanje „crnih ovaca“ iz redova prethodnih vlada postaje pitanje političke higijene. Kako je krenulo, a krenulo je, tabloidi će da vešaju ljude na radost „gladnih pravde“ kojima je sasvim logično da je svako bogatstvo lopovskog porekla a da je ministarski položaj samo start ka lopovluku grandioznih razmera.
Pompeznim najavama u medijima pravi se velika strateška greška, ali to je stvar izbora onih koji se oglašavaju. Bilo bi normalno da pravosudni organi i MUP rade svoj posao bez posredovanja u naručenim medijskim kampanjama. Pojedinci koji javljaju medijima šta će se sledeće desiti samo žele da postignu političke poene. To je demagoški pristup, koji ne doprinosi ničemu. Baš kao i Vučićevo obraćanje javnosti.
Ako nema saveznike u borbi protiv korupcije unutar Vlade i drugih državnih institucija, onda mu je javnost slaba uteha. Nije nemoguće da je Vučić pripisao sebi mesijansku ulogu u rastakanju koruptivnog tkiva srpskog društva, ali „visoka temperatura, čist obraz i čelična pesnica“ nisu dovoljni za procesuiranje bilo kog koruptivnog procesa. To je pitanje strpljivog rada i dugoročne strategije unapređivanja institucija, ali rekao bih da Vučić nema dovoljno živaca za to.
Gladni uspeha: Pretnja novim izborima
Njemu treba neki uspeh, sad i odmah, jer ova vlada, još konfuznija i mrzovoljnija od Tomislava Nikolića u prošlonedeljnom „Utisku nedelje“, nema jasan plan o bilo čemu. (Da se on pita, smenio bi Aleksandra Tijanića, da nije zabranjena Parada ponosa bio bi na čelu Parade, ako se on pita s kosovskim Albancima pregovaraće Ivica Dačić… E, lako je tako, Predsedniče!)
Poriv Aleksandra Vučića da se obrati javnosti, ukoliko nije čista, klasična demagogija, rezultat je loših odnosa u Vladi. Ovo je već drugi put da Vučić preti novim izborima, mada to liči na plašenje mačeta rešetom.
U priči o vuku i sedam jarića družina je nadvladala vuka, zato što je bila domišljata i složna. Ko kaže da burazerski interesi neće opet da pobede! A ko su jarići? Dulić, već pominjani, Mrkonjić, Cvetković (sve u nagoveštajima), Velja Ilić (kraduckanje je sasvim OK), Dušan Petrović… licitiraju mediji. Do broja sedam nedostaju dva. Čitaoci sami mogu da ih upišu. Možda bi i to bio doprinos javnosti Vučićevom pregalaštvu.
