Foto: Miloš Milivojević/Tanjug
Kao što Putin ima rat u Ukrajini, tako je predsednik Srbije dobio "najveći miting u istoriji". Obojica nemaju pojma šta da rade s tim
Poput ocvale pop zvijezde na kraju 272. oproštajnog koncerta, Aleksandar Vučić je na kontramitingu svako malo govorio publici – “Beskrajno vas volim”. I nikako da prestane. Falilo je samo da još kažiprstima i palčevima pravi srca i pućenjem usana šalje poljupce.
Reakcija ispred bine bila je pokisla, bukvalno do gole kože. Ali uvijek ima nešto saosjećajnih duša, tako da se tu i tamo čulo samilosno “Aco Srbine”. No, izostalo je “Aco mi te volimo”. Takvu vrstu izražavanja ljubavi doživio je jedino Sloba Milošević na svom kontramitingu 1996, a ni tad nije bog zna kako zvučalo.
Kiša je doprinijela, ali bi i bez nje bi Vučićeva majka svih mitinga bila fijasko. Ima li ikoga kome svakodnevna obraćanja predsjednika Srbije u posljednjih mjesec dana ne zvuče slično motoru mješalice ili brusilice sa obližnjeg gradilišta? Ta buka u početku privlači pažnju, zatim smeta i iritira, a onda čovjek ogugla. Ovdje se želi reći da Vučić ama baš ništa nije rekao što javnost već ne zna. Zato bi, čak i da je vrijeme bilo idealno, kontramiting ostao monoton i dosadan nastup izvođača koji uporno ignorira trendove i promjene na sceni. Ogromna pozornica, ekrani i reflektori dodatno su pojačali otužni dojam skupa.
Pročitajte još: Vučićev “kontramiting”: Organizovano i neorganizovano ludilo
Ipak, pojedini kritičari ističu svjetlije momente Vučićevog one man show-a. Priznao je, na primjer, kako je njegova lična politika u vezi Kosova udarila u zid i da sada nema kud. Pokajao se i zbog vrijeđnja desetina i desetina hiljada učesnika demostracija protiv nasilja, ali je to vađenje bilo kilavo i nemušto. Komičan element nastupa je odluka Vučića da u šestoj godini mandata postane predsjednik svih građana Srbije. A sentimentalani dio – samoimenovanje za glavnog sendvičara i bota iz solidarnosti sa svojim stranačkim zapatijama koje su hvatale, plaćale, ucjenjivale, nagovarale i dovozile onolike mučenike, pardon – kontramitingaše.
Inače, možda neko od tih mokrih i promrzlih ljudi – dok im vlažna tijela isparavaju po autobusima i curi im iz nosa – upita te koordinatore i povjerenike što su za ime božje radili u Beogradu? Zašto su se statirali u manifestaciji čiji je cilj bio dokazivanje koliko je Srbija udaljena od svake normalnosti? Ili su kao saučesnici u šibicarenju ubjeđivali naivčine da je slabost snaga? Možda da svojim brojem potvrde kako između predsjednika Srbije i naroda više nema posrednika, sasvim u duhu proglasa kralja Aleksandra prilikom zavođenja šestojanuarske diktature 1929?
Naime, Vučićevo napuštanje čela Srpske napredne stranke i formiranje sveobuhvatnog Pokreta za državu teško da može biti išta drugo osim novog doprinosa jačanju autoritarizma, populizma i demagogije.
Sve u svemu, kao što Putin ima rat u Ukrajini, tako je i predsjednik Srbije dobio “najveći miting u istoriji”. Obojica nemaju blage veze što da rade s tim.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Organizovano ludilo, a to bi bila najbliža definicija onoga što se u Srbiji događa u poslednjih nekoliko nedelja, je tragično i opasno po bilo koje društvo. Postoji samo jedna stvar koja je gora od toga, a to je kada organizovano ludilo pređe u neorganizovano, što je neminovno
Predsednik Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić je govorio o važnosti jedinstva, ali u isto vreme vređao političke protivnike. A to se čulo i od govornika koji su se obratili pre njega. Rekao je i da je ovo njegovo poslednje obraćanje kao predsednika stranke
Smenjuju se na televiziji sa nacionalnom frekvencijom sve Pinkove manje i veće zvezde i pozivaju građane da dođu na skup „nade i ljubavi“ njihovog predsednika. A predsednik po starom - malo o „dečici iz škole Ribnikar“, a onda o svojoj hrabrosti i poštenju i njihovom, opozicionom, kukavičluku i nepoštenju. I tako 30 sati
„Ko ne dođe na miting u petak, slobodno nek ne dolazi na posao u ponedeljak !“, izgovorio je Pavle Petrović, naprednjački kadar i jedan od osnivača odbora SNS-a u Obrenovcu, tek reizabrani direktor JP ,,Poslovni prostor Obrenovac“. Sindikati na to gromko ćute, umesto da proglase generalni štrajk
