Urino-kultura – Disciplina mokrenja udalj je glavno takmičenje u srpskom političkom višeboju i postaje dominantno obeležje scene na kojoj se rastaču već dobrano rastočene vrednosti društva

Upotreba reči i ljudi: Tumor marker

Što su reči bahatije i poganije, iza njih se krije dublji povod nego što bi se dalo naslutiti. Pokazna vežba o takvom obrascu ponašanja, govoru i kulturnom modelu u celini nalazi se na stranicama koje slede u ovom broju „Vremena“. Gradonačelnik Subotice iz redova SNS-a je eksplodirao i obasuo uvredama i pretnjama sugrađanina i stranačkog kolegu.

Kad malo začeprkate iza tog sada već bivšeg skandala, videćete da je to odraz lokalne politike na severu Bačke gde su se umešale velike pare, veliki interesi i velika politika. Od banalnog pitanja šta to bi sa gradonačelnikom – praćenog čuđenjem što se partijski aparat SNS-a toliko upregao da ga izvuče iz štete – kad dakle malo zagrebete iza zvučnih kulisa koje zabavljaju narod dan, dva, otkrićete da oni znaju o čemu govore i da su spremni da se popišaju po ono malo tragova zdrave pameti.

Niko tu nije nevin. Ni kad je reč o opoziciji, ni kad je reč o vlasti. Urino-kultura postala je marker za društveni tumor koji je već dobrano razjeo mogućnost civilizovanog dijaloga.

Onaj ko pristojno govori gotovo da zvuči anahrono, a dijalog je zamenjen nadgornjavanjem (ili, srpski rečeno: nadjebavanjem) i ta disciplina mokrenja udalj kao glavno takmičenje u srpskom političkom višeboju postaje dominantno obeležje scene, na kojoj se rastaču već dobrano rastočene kulturne vrednosti društva.

Gnev, bes, očaj i bespomoćnost sabijaju se u 140 slovnih znakova koliko može da se strpa u jedan tvit, a kad nema druge scene, kada je dijalog prekinut, onda tu kulja sve i svašta.

Doprinos tome daje, nažalost, i predsednik države koji pred širokim televizijskim auditorijumom vadi nekakve opskurne tvitove za koje niko nikada ne bi ni čuo da ih on, rekao bih sladostrasno, i ne objavljuje. Na primer, onaj da je začet u švalerskoj vezi svoje majke i nekog Albanca.

Od kad je sveta i veka, nepristojni, jurodivi, podmukli i lažljivi šetaju svetom, ali ovakve škrabotine uzimati za dokaz da su svi protiv njega dok on pošten, vredan i nenaspavan bdije nad sudbinom države i nacije takođe je dokaz nenormalne potrebe za isticanjem.

On tobože razdrlji grudi pred streljačkim strojem u kome u suštini nema nikog – a i ako ima nekog baš potpuno poludelog, eno su organi bezbednosti i reda da ga privedu pameti. Ne pravi se od toga najveća tema državne politike. Ne biva da je opskurni Milovan Brkić lider opozicije, ne biva da Sergej Trifunović govori baš o pišanju po Vučićevom grobu, kako se naknadno iščitalo jedno njegovo gnevno tviterisanje, i još manje biva da svi koji se ne slažu sa svim segmentima Vučićeve politike njemu, a pogotovo ne Srbiji – rade o glavi.

Prezrenje: Niko kao ja

Vučić se u „Ćirilici“ na TV Hepi s gnevom ravnim odglumljenom gnevu dramskog prvaka u nekakvom amaterskom pozorištu beči na gledaoce koji se već nisu upišali od muke i poručuje: „Oni polaze od toga da smo isti, mi nismo isti. Prezirem njihov nerad, prezirem njihovo buđenje u pola jedanaest, prezirem sve to što su uradili, prezirem što su govorili da smo u minusu, a u stalnom smo plusu, da niko ne sme da pomisli da pozove ambasadore stranih država. Prezirem ih“, rekao je Vučić o opoziciji.

„Oni se čudom čude kako Vučić može da stigne iz Požarevca, Majdanpeka i Bora, i sve to u jednom danu. Oni to nisu u stanju, sede po ceo dan u kafani, pa se čude i na računaru tvituju.“

U tome i jeste problem. U silnom samoljublju Vučić prema svemu i svima gaji prezir i počinje da neguje tviteraški rečnik, samo što njegove opaske nisu ukalupljene u 140 slovnih znakova već ima sve vreme ovog sveta da nas ubeđuje kako nam nikad nije bilo bolje.

To je poplava reči koje kao i gnevne reči uvreda i pretnji, pominjane na početku ovog teksta, u velikoj meri imaju skrivenu nameru da prikriju pravo stanje stvari i da ukinu mogućnost dijaloga.

Politički govor prilagođava se potrebama tabloidnog poimanja sveta, prilagođava mu se brzinom svetlosti, granice ukusa pomeraju se i sve su niže i niže.

Mučeni Milisav: Ko s bebama spava…

Mislite da preterujem. Evo poslednje vesti pristigle pred pisanje ovog teksta:

„Ja sam pronašao roditelje odojčeta i vrlo lako smo se sporazumeli. I oni ulaze u Zadrugu, a majka je trudna i nosi trojke“, kaže Željko Mitrović.

Željko Mitrović otkriva da se famozna beba, koja se prekosutra useljava u Zadrugu, zove Milisav i da dolazi iz Zrenjanina! Prvi čovek Pinka našao se na udaru dela javnosti kada se pročulo da će novorođenče ubaciti u rijaliti-šou i pratiti njegov život sve do punoletstva.

Željko poručuje dušebrižnicima da u sredu pažljivo gledaju useljenje 33 takmičara u luksuzno zdanje u kojem će provesti devet meseci i boriti se za nagradu od 50.000 evra. „Istina je da jedna beba ulazi u šou. Zove se Milisav, star je osam meseci i iz Zrenjanina je“, kaže za „Informer“ prvi čovek Pinka i pojašnjava u kakvim su tačno odnosima on i njegova supruga Milica sa ovom bebicom: „Nismo ga mi usvojili, kako se spekulisalo. Mi smo njegovi staratelji dok ne napuni 18 godina.“

Mitrović dodaje da će beba u rijalitiju biti sa svojim biološkim roditeljima: „Pronašao sam Milisavove roditelje. Ne znam još da li će oni odmah ući u startnoj postavi ili nešto kasnije, videćemo. Ali sigurno je da će biti u Zadruzi sa svojim mezimcem i da će se brinuti o njemu. Inače, majka te bebe je ponovo trudna i nosi trojke.“

Iako smo pokušali da izvučemo još detalja o ovoj neobičnoj porodici, vlasnik „ružičaste televizije“ ostao je škrt na rečima jer želi da ovo iznenađenje ostavi za gledaoce Zadruge: „Mogu samo da kažem da su roditelji bebe u srednjim godinama i da su prilično slobodnog duha. Vrlo brzo smo se oko svega sporazumeli, tako da neće biti nikakvih problema“, zagonetan je Mitrović.

Nadam se samo da će Milisavu redovno menjati pelene.