Tužilac: Građanine X, je li istina da imate na svoje ime uknjižen stan čija vrednost nadmašuje vaša primanja, premda ova nisu za potcenjivanje? Poznato vam je da ne morate odgovoriti ako mislite da bi vas odgovor, ma bio i posve neiskren, mogao dodatno uplatkati?
Ministar X: Zakone poznajem kao svoj džep, ali ću odgovoriti na sva pitanja i pobiti svaku optužbu! Onima koji su me lažno i podlo optužili neću se svetiti, iako mi zakon i za to pruža nebrojene i takoreći neograničene mogućnosti. Da, stanujem u svom stanu!
Tuž.: Koji ima sto sedam kvadrata?…
Min. X: Da! Ovaj ne, ma kakvi, mislim, stan nije mali, ali ne verujem da je toliki, nisam ga merio… Ali, nema toliko, ni blizu, ako mislite da ima – iz vaših usta u Božje uši…
Tuž.: Da li možda pamtite cenu kvadrata, sećate se koliko ste ga platili?
Min. X: Znate kad je to bilo, i šta sam sve po službenoj dužnosti preturio preko glave, poznato je šta sam sve učinio za ovu državu, i razumljivo je, nadam se barem svima ovde, što takve sitnosopstveničke podatke ne držim u glavi…
Tuž.: Pa i nisu toliko sitnosopstvenički (nasmeje se, pa se preseče i uozbilji): Ovde stoji da je stan koštao dvesto četrdeset četiri hiljada evra, a da ste vi za prodatu vašu nekretninu dobili trideset svega trideset osam hiljada evra…
Min. X: Toga se sećam, to neka uđe u zapisnik…
Tuž.: Hoće, nego se postavlja pitanje – ne postavljamo ga naravno mi, ali nama je sad ta žeravica ubačena da tako kažem u zaponak rukava, i mi vas po službenoj dužnosti, naravno pod zakletvom da će sve ostati među prisutnima, pitamo – odakle vam još dvesto pet hiljada evra?
Min. X: Javnosti nije poznato da ja malo-malo pa nosim tetki lek, to sam učinio brat bratu jedno dvadeset pet puta, iako tetka ne stanuje blizu…
Tuž.: Tako znači…
Min. X: Zar vi ne biste svom dobrotvoru pomogli, ako ste u mogućnosti, a tetka jeste bila u mogućnosti…
Tuž.: Sav novac vam je dakle dala vaša tetka, koja stanuje – gde?
Min. X: Stanuje u Kanadi, i poslednje što bih želeo je da joj se ime vuče po srpskim sudovima, koje naravno visoko cenim, tabloidi bi jedva dočekali da kažem gde tetica živi, pa da joj oni zagorčaju njene pretposlednje, možda i poslednje dane…
Tuž.: Tetka je sa očeve ili majčine strane…
Min. X: Kao da je sa obeju strana, verujte… zapravo, to mi nije rođena tetka…
Tuž.: Razumem, tetke su retko kad rođene, naravno, naravno… Koje koleno?
Min. X: To je… tetka… to je zapravo ujak moje žene…
Tuž.: Čekajte, tetka ili ujak?!
Min. X: I tetka i ujak! Ujak pomaže svojoj sestri, koja mojoj ženi dođe tetka, a tetka je bez ujakovog znanja novac davala meni, njoj ne treba…
Tuž.: …jer joj vi odavde nosite lekove, zato znači i nije dala novac svojoj sestričini ili bratanici, da ga ova prenese u Srbiju, nego je i ušteđevinu i to što je dobijala od brata dala sve vama…
Min. X: Da, da… mislim, ne, ma kakvi… To je počelo pre nekolikog godina, ja se vratio iz Kanade, džet-leg me razbija, kad, u koferu, između dve moje crne poligonke, svežanj novca, onim staračkim rukopisom napisano „neka vam se nađe“, mi izbrojimo, ono devet hiljada evra… Niste trebali, ja je odmah izgrdio preko skajpa, neka, neka, činiš ti za mene mnogo više nego što taj novac vredi…
Tuž.: I?! Nije joj valjda prešlo u naviku?!
Min X: Jeste! Kako znate?! Mi smo mislili da je to bio jedan da kažemo izliv, kad sledeći put, ista stvar, ovog puta novac u rukavu moje crne vijetnamke, isto devet hiljada, ja naravno da nisam to prijavio carini, ni kanadskoj, ni našoj…
Tuž.: Kako da prijavite kad ne znate!… Koliko se puta to ponovilo?!
Min. X: Dvadeset tri puta! Tad joj je moja žena malo možda i grublje kazala: „Tetka, sad je stvarno dosta! Neću ti više slati lekove, ispada kao da ti ih bože me oprosti preprodajemo!“ A čim smo ugasili skajp, rekli smo uglas: „Slušaj, mi ovde imamo dovoljno da kupimo stan!“ Ostalo je istorija!
Tuž.: Pa ovo je fenomenalno! Ovo je sve čisto! Suza! Suza radosnica! Bog sve vidi, za razliku od carine, tetki je sigurno bolje, dobro čini i dobru se nadaj, drago mi je što ste srušili mit o ujaku iz Amerike, tetka iz Kanade je zakon! Hvala vam na vašim preiskrenim odgovorima!
Min. X: Hvala vama što ste me saslušali, da nam je više takvih tužilaca, detektor laži nije vam ni do kolena! Žao mi je, a i drago mi je, što ulazite u program zaštite svedoka i što vas neću prepoznati ako nam se životni putevi i budu ukrstili još koji put, sa svoje strane zamoliću vojne hirurge da vas i podmlade, a ne samo da vam zametnu trag, želim vam svaku sreću u vašoj novoj inkarnaciji, sa vašim novim imenom i licem…
Tuž.: Hvala još jednom vama, bila mi je čast da sa vašeg imena skinem sumnju, iako ovo saslušanje služi samo da se premijerka i Predsednik dodatno uvere u vašu stoprocentnu nevinost, i transkript neće biti dostupan javnosti, da, prvi ja ne bih želeo da se na tetku navrzu Kanađani, da joj dobročinstvo bez presedana presedne, pozdravićete je puno s moje strane, toliko ste živo o njoj govorili, Bože blagi, kao da nije tuđa kost, osećam se kao da je znam oduvek, kao da i meni dođe svojta, da, svaki dobar čovek, svaki dobar Srbin zaslužuje da ima takvu tetku u nekoj od razvijenih zemalja!
