Kada je Stiv Džobs umro, a ima tome šest godina, svet se utrkivao ko će mu odati veće poštovanje. Verovatno je primaran razlog bio taj što je izgradio moćnu kompaniju koja je malo posle njegove smrti postala najveća firma na svetu sa keš rezervama većim od SAD. Svet se divi uspehu tek malo manje nego što uživa u tome kada neko tako veliki propadne, a prerana smrt je svakako jedan oblik te propasti.
Međutim, pravo nasleđe Stiva Džobsa je to što nam je promenio svest o tehnologiji, što je pokazao da ona može da bude u funkciji običnog čoveka i njegovih najbanalnijih potreba. I da joj to, čak, bude najvažnija uloga. Jer desetine miliona ljudi širom sveta će u naredna dva meseca kupiti ajfon Iks ili Deset, kako ko voli da ga zove, supermoćan računar koji staje u džep. I umesto da na njemu razvijaju naučne projekte i programiraju veštačku inteligenciju, za šta je taj uređaj sposoban, oni će ga koristiti za dopisivanje, samoslikanje, šoping, informacije o vremenu, a poneko i za telefoniranje. Za njim će posegnuti više od dve i po hiljade puta dnevno, kako pokazuje jedno skorije istraživanje, što smartfon stavlja na sam vrh naših nasušnih potreba, odmah posle vazduha.
Pa ipak, osim jedne uličice u nekom gradu na obodu Sao Paola, Stiv Džobs nije dobio nijednu ulicu, nigde, čak ni u Kaliforniji, u čiji je budžet doneo povelike pare. Jedan od razloga je baš taj budžet. Naime, pre godinu dana u Parizu je bila aktivna inicijativa koja je potekla od gradonačelnika da se jednoj novonastaloj ulici nadene ime osnivača kompanije Epl. Nadglasali su ga levičari, posebno komunisti, s argumentima da je Džobs bio nemilosrdni kapitalista koji je činio sve da njegova kompanija izbegne plaćanje poreza u Francuskoj. Nije bio stvaralac koji zaslužuje da ga ovekovečimo imenovanjem ulice po njemu, presudili su levičari. Ali, nisu se bunili da ulicu u novom kvartu dobije Alan Tjuring, pionir računarstva.
Postoji taj običaj da se ulicama daju imena revolucionara. Svaka aktuelna politika na taj način želi da pošalje poruku ko su joj uzori. Peticija da Beograd dobije ulicu Če Gevare još tavori negde na internetu, ali postoji i čeka svoj trenutak, odnosno dovoljno levu vlast.
Ali, šta je sa sadašnjom tehnološkom revolucijom, verovatno najvećom revolucijom koju ćemo doživeti? Koja nam je iz temelja promenila navike i uvela nove običaje (sajber ponedeljak, dan onlajn kupovine je 27. novembar ove godine, da vas podsetim). Zaslužuju li ti revolucionari da se po njima nešto nazove i da li bi za gradove u Srbiji, od Beograda nadalje, to bio dobar potez? Kada je svet već onoliko pisao o spomeniku Brusu Liju, Staloneu, pa i Džoniju Vajsmileru (mada je Tarzan drugačiji primer jer su mu ga podigli u rodnom mestu). Da li bi imenovanje ulica u nekom novog gradskom kvartu (a gradi se, zar ne) po ljudima i kompanijama koji su nam promenili život tehnologijom bilo gluplje od biranja ličnosti iz nacionalne istorije i novijih heroja, ratnih i političkih?
Verujem da oni kojima se ideja ne sviđa reaguju dvojako. Jedni misle da je svakako glupa. Drugima se fokus menja na predlog da ulica nosi ime Džulijana Asanža ili Edvarda Snoudena.
