Za Vreme iz Bona
Zovu ga „predator na gusenicama“, i te će gusenice uskoro rovariti istokom Ukrajine. Posle skoro godinu dana oklevanja, Vlada kancelara Olafa Šolca pre desetak dana je odlučila da Kijevu isporuči teške tenkove Leopard 2.
Osim 14 tenkova iz arsenala Bundesvera, Ukrajina bi do kraja marta mogla da dobije još 91 kojima raspolažu druge evropske članice NATO-a. Berlin je spreman da za njih odobri dozvolu za reizvoz. Očekuje se i 31 američki tenk tipa Abrams, kao i četrnaest britanskih Čelindžera 2.
Od početka ruske agresije na Ukrajinu Leopard 2 je žudnja ukrajinske armije. Div od preko šezdeset tona naoružan je topom od 120 milimetara dometa pet kilometara. Kako kažu oficiri Bundesvera, trebaće Ukrajincima nekoliko nedelja da se nauče tom oružju, ali dodaju da to ipak nije „nuklearna fizika“.
Svrha leoparda na ukrajinskom frontu
No, u iščekivanju prolećne ofanziva obe strane, koja bi mogla da skrši linije borbi ili pak učvrste pat poziciju, u javnosti se postavlja pitanje čemu će taj ipak neveliki broj tenkova – Ukrajina je tražila dva do tri puta više – služiti na frontu?
„Ako su tenkovi tamo kako bi ojačali odbrambenu sposobnost Ukrajine, zaustavili dalji prodor ruskih trupa i ojačali ukrajinske položaje, dakle da se rat dovede do pata – a trenutno deluje da imamo pat – onda tenkovi služe svrsi“, rekao je profesor međunarodnih odnosa sa Bundesverovog univerziteta u Hamburgu August Pradeto.
Kako naterati Putina za pregovarački sto
„Druga mogućnost je da ti tenkovi budu deo novih isporuka, zajedno sa borbenim avionima i raketama dužeg dometa, dakle ofanzivno oružje. Namera bi mogla da bude da se Ukrajini omogući napad na Krim i dve narodne republike, i možda i dalje od toga. Ako je to strategija – a to zavisi samo od Zapada, kao isporučioca oružja – onda tenkovi doprinose eskalaciji koju ne želimo“, dodao je Pradeto za radio Dojčlandfunk.
Sa njim se slaže ogromna većina Nemaca, koje je rat udario u vidu velikih poskupljenja i briga oko manjka energenata. U jednoj anketi instituta Forsa je nedavno čak četiri petine građana Nemačke reklo da je brzo uspostavljanje mira kroz pregovore bitnije od toga da Ukrajina pobedi u ratu.
Prvoborci podrške Ukrajini ističu, pak, da ne sme Kremlj da „diktira uslove mira“ niti da predmet pregovora bude suverenitet Ukrajine.
Dok iz Kijeva javno govore da će rat biti gotov tek kad se poslednja ruska čizma protera iz cele zemlje, nemački socijaldemokratski poslanik Džo Vajngarten prenosi da su iza zatvorenih vrata Ukrajinci mnogo realniji. „Tada i od njih čujemo ono što je javno rekao jedino Henri Kisindžer, da će i Ukrajina morati da učini neke ustupke.“
Vajngarten dodaje da ruski predsednik Vladimir Putin za sada nije spreman da dođe za pregovarački sto i da bi samo situacija na frontu mogla na to da ga natera.
A sada malo o avionima
Dugo su se Nemci većinski protivili i slanju tenkova, ali se raspoloženje promenilo poslednjih sedmica. Ankete pokazuju tesnu većinu za isporuke Leoparda.
Vodeći tabloid Bild podržao je isporuke tvrdeći da se Ukrajinci junački bore „i za nas“. Citiran je neimenovani oficir Bundesvera koji je rekao: „Svako nemačko oružje iz kojeg danas pucaju Ukrajinci, jedno je manje iz kojeg bismo jednom sami morali da pucamo.“
Sada je pretežna većina naroda protiv isporuke borbenih aviona ukrajinskoj vojsci, što već traži Kijev, a Amerikanci i Poljaci „ne isključuju“ tu mogućnost.
Socijaldemokratski kancelar Šolc – kojeg je štampa prethodnih meseci češće opisivali kao „kukavicu“ i „kočničara“ isporuka oružja, nego kao promišljenog državnika – nije bio samo pod pritiskom spolja i domaćih medija, već se zavadio i sa koalicionim partnerima Zelenima i Liberalima.
I to iako je Nemačka po količini poslatog naoružanja i novca Ukrajini na drugom mestu, posle Sjedinjenih Država. Šolcov cilj je očito da Nemačka ne dođe na nišan Rusije kao zemlja koja „prednjači“ ili jedina isporučuje neki tip oružja.
Ovih dana Šolc vadi fleke koje je napravila naročito ratoborna zelena šefica diplomatije Analena Berbok, kada je u Evropskom parlamentu poslanicima rekla: „Borimo se u ratu protiv Rusije, a ne jedni protiv drugih.“
Tu izjavu su mnogi dočekali sa pažnjom: je li to Nemačka objavljuje rat Rusiji? Kancelar je morao jasno da ponovi da je ovo rat Ukrajine i Rusije, te da Nemačka nije strana u ratu iako naoružava i podržava Kijev.
Da li su obe strane i dalje ubeđene u pobedu?
Šolcu se smučila „neprestana licitacija“ novim naoružanjem koju sluša u domaćoj javnosti. Rekao je da neće pristati na isporuke aviona, kao i da u Ukrajinu neće kročiti trupe NATO-a.
Krugu zagovornika isporuke aviona pridružio se Kristof Hojzgen, šef Minhenske konferencije o bezbednosti koja važi kao najveće svetsko okupljalište diplomata, državnika, oficira i dilera oružja. „Moramo učiniti sve da podržimo Ukrajince“, rekao je on za javni servis MDR.
„Priča o avionima je apsurdna“, smatra, međutim, profesor Bundesverovog univerziteta August Pradeto. „Strateški, govorimo o kopnenom pojasu širine sto do dvesta kilometara od ruske granice do linije fronta. F-16 i Jurofajter bi taj pojas preleteli za pet minuta i već bi bili u Rusiji. Rusija ima 770 lovaca, 740 bombardera, preko 1.500 helikoptera i 500 borbenih helikoptera. Neko bi morao da objasni kako onda isporuka aviona Ukrajini išta drugo donosi osim novu eskalaciju rata.“
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com