Ukor pred isključenje

Kad čovek nekoliko decenija piše dva ili tri teksta nedeljno neće mu ni Svevišnji vavek pomagati da ne ponovi iste teme i fraze: um je sklon lenstvovanju još više nego trošno telo, stalno izvrdava da se napreže i rad je da reciklira nešto što je već smislio i više puta prodao (ko sam uopšte ja, i koji deo mog bića govori umu: „E, neće vala biti po tvome, ima da smisliš nešto novo, to je i u tvom interesu, a ne da verglaš jedno te isto, nisi ti muž i žena koji anegdotu o čudesnom svom upoznavanju, uglačanu od prekomerne upotrebe poput zrnaca brojanice, ponavljaju bez milosti čim u društvu postoji makar jedno stvorenje kome bi to moglo biti novo!“), tja pročitao sam da kod Unamuna ima dosta ponavljanja, malo mi je laknulo, svaki se prestupnik obraduje kad vidi da nije jedini na stazi greha, pa ipak se staram, verovali ili ne, da mojoj publici ne bude kao bolesniku kome svakog dana donose jedan te isti tanjir supe.

Danas ću, međutim, svesno da ponovim žalopojku o Prvom maju. Prazdnik vseh trudiashchihsia, blagdan sviju koji rade! Da. Možda se upravo baš zbog svoje sveobuhvatnosti Praznik Rada posuvraćuje u vlastitu suprotnost: ako ga svi slave, ako svima jednako pripada, onda se ne zna ni ko kome treba da čestita. Sv. Nikola bi Prv. maju mogao štošta da kaže: „Gledaj, mene polovina Srbije slavi, druga polovina ide kod prve na slavu. Da bi se i ti osetio kao ja, a jeste ovo moje prijatno, moralo bi čovečanstvo da se jasno i javno podeli na radnički i neradnički deo, pa bi svaki homo sapiens koji se otresao rada čestitao bližnjima u čijem je razvoju došlo do, da tako kažem, zastoja, te još moraju da rade. Napredniji primerci čestitali bi ovim drugima Prvi maj, i to sa željom da se i potonji jednog lepog dana uzdignu u blagosl. sferu večitog plandovanja: ovog maja na uranak, dogodine na sastanak! Borda, upravnog odbora, vladine komisije!

&

Opet Prvi maj nisu zaklanim ostacima proletarijata čestitali ni vladar ni njegova desna ruka (koga god vi smatrali vladaocem i koga god smatrali njegovom desnicom)! Napišem na Guglu „Nikolić čestitao Prvi maj“, odmotava se svitak beskonechnyi: Tomislav Nikolić čestitao Uskrs, Tomislav Nikolić čestitao kajakašima, Tomislav Nikolić čestitao Dan VMA… Dobro, pomislim, možda je Prvi maj preuzeo udarnik stoleća, g. Vučić: „Ja u celoj jugoist. Evropi najviše radim, po sedamdeset dva sata ne svedem oči ni na tren, ja ću i da čestitam moj novi praznik malobrojnim mojim sledbenicima i još neumrlim pretečama!“ Ne. Isti slučaj kao i sa g. Nikolićem. Svi su im miliji i sve im je draže od proletarijata: medalje, ver. glavešine, svi rodovi VS, rekordi, tamjan, psaltiri, olimpijade, tropari… [S druge strane, ako je rad stvorio čoveka, onda je stvorio i naše rukovodioce, te možda i ne zaslužuje da bude baš toliko i dalje slavljen?]

Dostojno i pravedno jest da ja izdržavam, između svih ostalih, i savetnike g. Nikolića, a da ga ovi, iako im je to u opisu njihovog neradnog mesta, ne prosvetle: „Gospodine predsedniče, Đurđevdanu kao što znate prethodi prvi maj, zvuči vam poznato, kako i ne bi, ta koliko ste se puta, u vašoj prethodnoj razvojnoj fazi, i sami veselili što ćete nekoliko dana zaboraviti sumorni grobljanski vidik i što ćete sa ostalim pripadnicima tada vladajuće klase raspaliti roštilj i cupkati uz koračnice. Bilo pa prošlo, naravno, pomenulo se, ne povratilo se, znam da je protest čikaških radnika u vašoj duši izbledeo i ne da se meriti sa vašim uspomenama na Isusa Hrista ili na naše kajakašice koje preveslaše konkurenciju iz mnogo razvijenijih zemalja, razvijenijih dakako u materijalnom smislu, privrednom, koji nama niti treba niti dolikuje! Ni mi koji smo u vašem malo je reći blagonadahnjujućem ozračju ne dajemo pet para na komunističku lagariju i na diktaturu crk. dabogd. proletarijata, ali silni paraziti u civilnom crk. dabogd. i on sektoru motre na to kako se ophodite prema manjinama, pa bi čestitka radnicima, ma koliko neiskrena bila, bila jedan plus u ovom ne baš blistavom polugodištu.“