U potrazi za novim Alijom

Čiji će se lik naći na petohiljadarki, novčanici koju svi nestrpljivo očekujemo? Sa hiljadarke nas posmatra Đorđe Vajfert, slavni buržuj s početka prošlog veka: „Građanine, još nisi otvorio nijednu fabriku?! Šta čekaš!“ Mlađi naraštaji jedva da znaju ko je bio gospodin Vajfert: čovek koji je početkom veka eksploatisao pančevački proletarijat da bi proizveo što više opijuma za narod. Vajfert je imao pivaru, ali nije se libio da kupi i poneki rudnik, fabriku, sve u svrhu ličnog i porodičnog bogaćenja. Iako su na svim prilazima Beogradu bile trošarine, mesta na kojima beše carinjeno sve što je ulazilo u gradski atar, pivo g. Vajferta prolazilo je pored carinika kao pored turskog groblja – još se pamti pritužba Jakova Bajlonija, legaliste koji je i sam doduše imao pivaru… Da. Vajfert je bio i guverner, jedno bogami dvadeset godina. Staviću ga na hiljadarku, mora da je kontao Dinkić, ne košta me ništa, a može mi doneti sreću i dugovečnost kao guverneru.

U Titovo doba sa novčanice nas je gledao nasmejani rudar, udarnik iz Tuzle, da li garav od uglja ili preplanuo u radničkom odmaralištu, đavo bi ga znao, uglavnom, država je bila proleterska, trudbenici su bili zastupljeni u svim „Filmskim novostima“ (odmah nakon priloga o Titu, Jovanki i saradnicima), sad je toga licemerja i demagogije dosta! Evo mojih kandidata:

1. Marjanović Mirko, vođa ortodoksnog krila SPS-a; mimo njegovog znanja račun u švajcarskoj banci nabubrio mu na nekih milion i po franaka što i jeste san svakog štedište – da se u banci prijatno iznenadi.

2. Vučić Borka, slovila sa Slobinu bankarku; žarila i palila po Kipru, šestog oktobra provalila u vlastitu kancelariju da bi uklonila neželjene tragove (ukosnice, aceton, hulahopke i sl.); optuživana za sve i svašta, pa i da je prestara, sve preživela including 5. oktobar, ne može joj niko ništa, jača je od sudbine.

3. Bojić Milovan, svetski rekorder (365 objavljenih nauč. radova godišnje); godinama operisao uz pomoć ličnog anesteziologa R. Krsmanovića koji i ne krije da je samouk.

4. Šešelj Vojislav, mladokardeljijanac, najmlađi doktor na svetu, zamislio dosad najveću, takoreći neviđenu Srbiju. Bio Slobin omiljeni opozicionar, koalicioni partner, četnički vojvoda, redovni profesor Pravnog fakulteta; slika sa šubarom i kokardom, čist Generalić.

5. Nalić Gradimir, borac za ljudska prava; iako o ljudskim pravima i sam puno zna, predsednik Koštunica poželeo je da za tu osetljivu oblast ima specijalnog savetnika. Prirodno, uzeo je g. Nalića. Ako mislite da vas neko prisluškuje, imate pravo, dužnost i čast da s vojskom provalite tamo gde je najkablovitije. Trojica generala daju časnu oficirku reč da je g. Nalić nadmašio građanku Nedeljković koja je i sama simpatizer pokreta za ljudska prava.

6. Aleksandar Karađorđević, kumče britanske kraljice i neodoljivi mamac za strani kapital. Osnivač i zasad jedini član Krunskog kabineta, predsedavajući Krunskog veća, počasni član Krunskog saveta, strpljivo čeka da narod shvati prednosti monarhije; za to vreme sedi zabravljen (sam se zaključao da ga neko ne bi prekinuo!) u Belom dvoru i pušta do besvesti CD „Marširala, marširala kralja Petra garda“ („Politika“, 8. VII); na novčanicu bi mogao i najpotresniji stih koračnice: Gledaleihgledaleih beogradskedame klekledoleklekledole pasebogu mole.

7. Milošević Marko, fizički radnik, potpuno neobrazovan, noseći gajbice od šanka do magacina i natrag postao jedan od najbogatijih ljudi u SRJ. NATO-u prkosio tako što je usred njihove tobožnje ofanzive gradio Bambilend, kutak za naše najmlađe.

8. Milošević Slobodan, najveći Srbin dvadesetog veka. Trenutno u raljama dušmanskog suda, izuzetno fotogeničan, zacelo popularniji od industrijalca Vajferta.

9. Kertes Mihalj, Mađar koji nas je voleo, carinik i dobrotvor, upamćen po neverovatnim donacijama SPS-u, nepravedno zapostavljen od medija a možda i od pravosuđa.

10. Ilić Velimir, born as President, tvorac čačanskog nikotinskog čuda, rafinirani polemičar, vrsni pedagog i predavač na mnogim univerzitetima, takoreći profesor univerziteta. Unatoč zavadi sa Dinkićem, ipak u najužem krugu za petohiljadarku, najvećma zbog tipičnog šumadijskog osmeha, osmeha od kojeg se Turcima i Titu ledila krv u žilama.

11. Čanak Nenad, junak iz Like, rođeni i doživotni Vojvođanin, otac (poočim) prečanskog grba sa banatskim lavom i bonsai-čempresom koji predstavlja kićeni Srem. Nešina slika sa zmijsko-jaserovskim šalom – radost za svakog kolekcionara petohiljadarki.

12. Mirjana Kuburović, izveštačica „Politike“ iz Rima, da, zašto ne bi neko iz medija dospeo na novčanicu? Građanka Kuburović se od ushićenja zamalo prestavila prilikom posete Vatikanu. Na svoju ruku pozvala je Svetog oca da poseti našu zemlju, verno je čitaocima prenela sve što joj je papin portparol servirao, kako je Katolička crkva čitav dvadeseti vek posvetila miru, bratstvu i jedinstvu, bla, bla… Neko bi rekao da je Sveta crkva u prošlom veku napravila i izvesne brljotine – o drugim, minulijim vekovima da i ne govorimo. Kuburovićka ne. Nije se usprotivila ni kad joj je rečeno da je Jugoslavija pravoslavna zemlja u koju Sveti otac može da bane samo ako mu SPC to odobri, nije rekla da je naša država laička, da u njoj žive građani različitih veroispovesti… Ukratko, da nam je više takvih izveštačica.

13. Simić dr Željko, najlepši Srbin dvadesetog i dvadest prvog veka, Slobin savetnik za ljudska prava, pozorišni i vaterpolo radnik, upravnik Narodnog pozorišta, ministar kulture, nepravedno zapostavljen (nakon neznatne kleptomanske seanse koju su dosmanlijski mediji debelo zloupotrebili). Robijao sa gazda Jezdom koji ga je uputio u vedriju stranu zatvoreničkog života.

14. Ćirilov Jovan, dobitnik nagrade „Bogoljub Bogi Karić“, izjavio da će sav novac potrošiti na kupovinu knjiga: „Uloživši u mene, ulažete u kulturu.“ Slika: Ćirilov na gomili knjiga, pored njega malo manja gomila – računi iz knjižara koji pokazuju da je Bogijev novac utrošen na polzu otečestvu.

15. Neko iz dijaspore. Ako na novčanicu ne stavimo nekoga iz naše raseljene elite, biće svašta. Vascelo rasejanje će se uvrediti i otići u još dalje krajeve! Dijaspori nije dosta da postavlja ambasadora u Americi, zahteva da radi na Ustavnoj povelji, želi da glasa u tuđini, ali i da ima najmanje dvadeset odsto poslanika u ovdašnjim skupštinama (vidi „Danas“ od 8. jula, str. 4)! Predlažem da na novčanicu metnemo matursku sliku g. Nestorovića, predsednika Saveta dijaspore, ili sliku potpredsednice Jasmine (šta, ne znate ko je na čelu Saveta dijapospore?!), povlačim sve druge predloge.