Domaća serija za čije gledanje morate da platite! Sa blagom nevericom, ali i dozom negodovanja tv publika u Srbiji prihvatila je vest da će se druga sezona izuzetno gledane serije „Ubice moga oca“ emitovati na novom kablovskom kanalu Top. Ovaj program mogu da vide korisnici SBB sistema koji obuhvata i mrežu „Ikom“ te servise Total TV, „Eon“ i „D3″. Dakle, višedecenijska navika naših gledalaca, nasleđena još od socijalističkog doba, jeste da plaćate pretplatu za javni servis, a ostale kanale sa nacionalnom pokrivenošću gledate besplatno.
Prema pisanju ovdašnjih tabloida, pomalo ogorčeno se konstatuje da više od 40% gledalaca neće biti u prilici da gleda omiljenu seriju. Za to se okrivljuju „Amerikanci“ odnosno investicioni fond koji je vlasnik najveće distributivne mreže na prostoru bivše Jugoslavije. Dakle, Amerikanci su u Srbiji uspostavili komercijalno tržište tv sadržaja i veoma su blizu da nad njim uspostave kontrolu.
No, ovaj proces se ipak nije desio preko noći i odvija se već nekoliko godina.
Osnovna borba se vodi između dva velika kablovska distributera, a oni su SBB i MTS. Rat je počeo podelom sportskih kanala, pa su korisnici praktično birali između kanala Sport kluba na SBB-u ili programa Arena sport na MTS-ovoj platformi. Borba se odvija naročito kada su u pitanju prenosi košarkaških utakmica u evropskim takmičenjima (gde uglavnom igra Crvena zvezda), ali i prenosima Lige šampiona, Lige Evrope i utakmicama naše fudbalske reprezentacije. RTS je poslednjih godina ispao iz ove trke i za sada je uspeo da dobije ekskluzivno pravo samo na olimpijadu, nakon koje je oštro kritikovan zbog ogromnih troškova.
Ipak, najgledaniji tv sadržaj u Srbiji i dalje su domaće igrane serije i domaći filmovi. U želji da se izbore sa piraterijom i uvedu kakav-takav red u distribuciju domaćih igranih sadržaja, ovdašnji producenti i RTS su pokrenuli platformu Netfilm, čiju reklamu možete videti pre emitovanja gotovo svih serija na RTS-u. Mesečna pretplata za gledanje domaćih serija i filmova je oko 500rsd, dakle otprilike koliko i famozna pretplata za RTS. Možda će naši ljudi u dijaspori i platiti tu cenu, ali se plašim da je za prosečne gledaoce tv serija kod nas još dosta teško da te sadržaje gledaju na kompjuteru ili mobilnom telefonu, a još teže da za to plaćaju. Ruku na srce, Srbija i njena filmska i tv publika su endemski navučeni na pirateriju u svim pojavnim oblicima. „Skidanje“ stranih serija ili gledanje putem piratskih sajtova ovde je pravilo, a ne izuzetak.
Zato su valjda među prvima ovde počele da se promovišu velike svetske distributerske kuće, nudeći ljubiteljima tv serija legalnu mogućnost pretplate na HBO, Netflix, Cinestar ili Pickbox servise. Dakle, više nije bitno čiji je kabl stigao do vaše zgrade, ne morate da zavisite od operatera, putem Interneta možete gledati serije i filmove na nekoliko uređaja – na vašem smart televizoru, računaru, tabletu ili mobilnom telefonu. Pošto ovakve gledalačke navike ima deo publike koji koristi savremene oblike komunikacije, HBO je među prvima ponudila pakete korisnicima Telenor mreže, dakle, sada ste istovremeno i pretplatnik i gledalac zahvaljujući sajtu HBO Go. Televizija se evidentno menja ogromnom brzinom u različitim pravcima. Operateri mobilne telefonije su to shvatili i danas više niko ne reklamira jeftine minute razgovora ili cenu sms poruka, već je glavni adut distribucija kontenta – bilo da je u pitanju korišćenje društvenih mreža, muzike ili tv serija poput „Igre prestola“. Ukoliko ste gledali ovogodišnju dodelu EMI nagrada za serije i tv filmove, svakako ste mogli steći utisak da se fokus novca i kapitala iz filmske produkcije prebacio na televiziju. Tu su sada vrhunski glumci, producenti, scenaristi i reditelji, kao i neverovatne količine para. Najpopularnije serije imaju odavno status koji nadmašuje holivudske blokbastere, koji svoju potpunu eksploataciju više nemaju u bioskopima, već na kablovskim tv kanalima.
Slučajno ili ne, protekle nedelje se desila premijera prvog domaćeg dokumentarnog filma iza čije produkcije stoji HBO. U pitanju je dokumentarac „Druga strana svega“ naše nagrađene rediteljke Mile Turajlić koja kroz priču o svojoj porodici priča o savremenoj istoriji ove zemlje od raspada SFRJ. Film će imati svoj život na HBO kanalima, a osim novca za produkciju, možda veći benefit je njegovo istovremeno pojavljivanje i emitovanje u celom regionu. Tako ispade da su nam Amerikanci prvi put naplatili gledanje domaće serije, ali i dali pare za snimanje domaćih serija i filmova. Po svemu sudeći, uskoro će borba protiv piraterije biti sve oštrija, pa se utvrđuju pozicije u trci za dominaciju na tržištu.
Ovo ukrupnjavanje ipak vidim kao najveću promenu, koja će uz savremene modalitete gledanja tv sadržaja napraviti najveću promenu na tržištu. Verujem da će se možda šire otvoriti vrata za kvalitetne i savremene projekte koji će kvalitet potvrditi na tržištu van okoštalog sistema velikih tv emitera. Klasična televizija u Srbiji je sve dalje od mlade publike jer je glavom zakopana u uzore iz prošlog veka. Tradicija gde su javni servisi po svojim neobičnim kriterijumima birali projekte koji se zatim finansiraju državnim parama, a nepoznato je šta se dešava sa profitom, verovatno će morati da se menjaju.
Pokazalo se, na sreću, da filmski i serijski programi, pre nego informativni, lako prelaze međudržavne medijske tarabe. RTS i HRT su bez mnogo pompe emitovali prvu koprodukciju, dokumentarno-igrani serijal o Tinu Ujeviću. Izabran je neutralan sadržaj, nema mnogo političkih konotacija, prošlo je mirno i malko nezapaženo. Paradoksalno, u ovom trenutku imamo nikada podeljeniji region, pa svi regionalni informativni kanali moraju ponovo da hodaju po jajima kako ne bi narušili krhko medijsko primirje. Zato serije i filmovi mogu napraviti hrabriji iskorak, što se već desilo kada je u hrvatskom filmu „Zvizdan“ publika gledala spaljene i puste srpske kuće u Krajini, ili kada se u „Senkama nad Balkanom“ pojavljuje lik Ante Pavelića. Novost je samo što ni na televiziji više ništa nema za džabe!
