Od četvrtka, 27. jula ujutru, pa sve do iza podneva Džef Bezos je bio najbogatiji čovek na svetu. Vrednost kompanije Amazon, koju je osnovao 1994. godine, dostigla je cenu od hiljadu dolara po akciji, što je bilo dovoljno da za petsto miliona dolara prestigne Bila Gejtsa (Majkrosoft), koji je u poslednjih 30 godina najčešće bio globalni Baja Patak. Onda se na tržištu opet nešto malo potreslo i Bezos je pao na drugo mesto. S dobrim šansama da se uskoro vrati na vrh i da to više ne bude udarna vest.
Bezosovo ime vezuje se za internet otkad je ta mreža postala globalni fenomen, a ne tek sredstvo za razmenu informacija između univerziteta i laboratorija. Čovek je praktično izmislio internet trgovinu, navodno dok se vozio sa istoka na zapad SAD (ili je bilo obratno), shvatajući koliki je potencijal te rastuće kompjuterske mreže i kako svakoga ko tamo nešto napravi odmah zaspu dolari.
On se, ipak, bitno razlikuje od svih ostalih pionira interneta i IT industrije. Najpre, završio je fakultet u roku, Prinston, IT smer (za razliku od Gejtsa, Stiva Džobsa, Marka Zakerberga, Stiva Voznijaka, Pola Alena itd.) i počeo je da radi redom za velike IT kompanije i jedan hedž fond na Volstritu. Odskakao je po toj sposobnosti da spoji praktično (pravljenje para) sa modernim (kompjuteri), ali mu je uvek manjkalo harizme genijalca, koja je krasila sve pomenute, osim možda Pola Alena. U odnosu na njih Bezos je delovao kao ćata, ne pamte se nekakvi njegovi fantastični motivacioni govori, pa čak ni veliki doprinos internetu što je već potpuno nepravedno. On je uvek bio personifikacija firme koja će vam brzo i jeftino dostaviti neku robu, bez velike drame i osećanja da tom kupovinom menjate svet. Za razliku od onih koji vam prodaju ajfon, recimo.
Zaljubljenici u knjige imaju prema njemu ambivalentan odnos. Knjige su prva stvar koju je Bezos počeo da prodaje na internetu, čak se dugo vremena Amazon smatrao onlajn knjižarom, a ne opštom prodavnicom, jer su knjige carovale. Zahvaljujući njemu, mogli smo da naručimo i dobijemo knjigu iz bilo kog dela sveta za razumnu cenu i u roku ne dužem od dve nedelje (češće je bilo tri do četiri dana, čak i u SRJ devedesetih, proverio sam više puta). Ali, taj njegov „pronalazak“ obesmislio je postojanje fizičkih knjižara i one su u poslednjih petnaestak godina potpuno nestale iz većina glavnih ulica svetskih gradova. Isto ili gore bilo je i sa pločama i CD-ovima, mada tu Bezosove krivice nema u toj meri.
Amazon je počeo u jednoj garaži u Sijetlu, ali ne zato što je Bezos jedino to mogao da iznajmi (imao je para, sasvim dovoljno), već zato što mu se to uklapalo u imidž koji je gradio (većina popularnih IT kompanija počinjala je u garažama, kao dečja igra ili hobi). Od početka je znao šta hoće, radio je po zacrtanom planu, nije ga pogodilo ni pucanje internet biznis balona 1999. Amazon je postao najveća ozbiljna onlajn robna kuća koja garantuje kvalitetnu isporuku, a u velikoj meri i kvalitet robe koju prodaje (za razliku od Alibabe, na primer). A najnovija roba koju nude su klaud servisi i video-sadržaji, recimo Top Gir.
S druge strane, Bezosa prozivaju da je biznis lider bez empatije jer ga nema u velikim bogataškim inicijativama i filantropiji, jedini je od tih milijardera koji nije obećao pola svog bogatstva u dobrotvorne svrhe, a počelo je ozbiljno da se piše i o nehumanim uslovima za rad ne samo u distribucionim centrima širom sveta, već i u samoj direkciji. Bezos je, navodno, podjednako neprijatan šef kao što je bio Stiv Džobs, ali njegovi zaposleni nemaju osećaj da su deo revolucije (pa trpe zbog višeg cilja) već im se čini da rade na kasi gde se ta promena na kraju obračunava. Nepravedno bi bilo preskočiti podatak da barem milijardu dolara godišnje Bezos ulaže u stvaranje uslova za komercijalne letove u svemir. Kao i da je pre četiri godine kupio „Vašington post“, od ličnog novca.
Uspeh Amazona nam, međutim, ukazuje na drugu stvar. Vreme internet romantizma je prošlo, biti na netu više nije super kul, pa čak ni internet mediji ne zaslužuju više epitet „novih“ sami po sebi. Na vrh sveta popeo se čovek koji nam poručuje da je to posao kao i svaki drugi, pod uslovom da znaš šta radiš. On zna, baš zna.
