Nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i devedesetih sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji
I šta kažete, kakvo je to iskustvo? Mislim, voziti se besplatno, a ne švercovati se.
Beograđani već drugi dan uživaju u toj privilegiji najbogatijih i najsiromašnijih. Sećam se ranih i središnjih devedesetih, sumnjive romantike naftnog embarga: i tada smo se vozili besplatno, jer niko nije kupovao kartu, ali smo se ipak švercovali. Barem u teoriji. U praksi, kontrole gotovo da nije bilo. To nas je Milošević častio, da nam malo olakša plivanje po govnima u koja nas je uvalio, nakon što smo ga prethodno ubedljivom većinom izabrali da nas uvali u govna.
Jer nam je rečeno da tako treba, a mi poverovali. U svašta čovek poveruje kad izgubi pamet, ili je nikada ni ne stekne.
Vozili smo se, dakle, džaba, ali je sam čin vožnje bio privilegija, pošto su autobusi u pokretu bili dragocena retkost na tada polupraznim velegradskim ulicama, za razliku od putnika, kojih je bilo u preobilju, pa smo jedni drugima stajali na cipelama i disali za vratove.
Ništa zaista nije besplatno
U međugradskom saobraćaju je bilo još gore, pošto autobusa jedva da je bilo (idu na benzin, jbg), a putovanje vozom je moglo mirne duše da se nazove transportom haotično nabacanog ljudskog mesa. Jednom sam dva-tri sata stajao u minijaturnom toaletu, okružen i pritisnut telima nekolicine sapatnika. Ali je zato vozna karta od BG do NS, zbog sumnjivo alhemijskog efekta hiperinflacije, koštala, na primer, današnjih četiri dinara.
Sada nema rata i nema embarga, ali smo opet zapatili one koji su nam i tada sisali krv, kao neke neiskorenjive vaške. I onda je nekako logično da nema ni autobusa, pa i da je prevoz iznova prividno besplatan, u onoj meri u kojoj uopšte postoji.
S tim da, naravno, ništa nije zaista besplatno, samo je način naplate drugačiji – i po sve nas mnogo gori. A još nismo otplatili ni glavnicu iz devedesetih, pa vi vidite.
Već se nedeljama zna da režim neće dozvoliti još jedno „pumpanje“ sa tribina. Zato se nedeljama zna i da na utakmicu između Srbije i Albanije neće moći da uđe niko ko nije detaljno proveren. Kriterijum jeste bezbednost - ali politička
Građani će nastaviti da svojim telima pritiskaju režim. Studenti možda obrnu još jedan krug po Srbiji. A opozicija ima samo jedan zadatak: da se ujedini
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Već se nedeljama zna da režim neće dozvoliti još jedno „pumpanje“ sa tribina. Zato se nedeljama zna i da na utakmicu između Srbije i Albanije neće moći da uđe niko ko nije detaljno proveren. Kriterijum jeste bezbednost - ali politička
Građani će nastaviti da svojim telima pritiskaju režim. Studenti možda obrnu još jedan krug po Srbiji. A opozicija ima samo jedan zadatak: da se ujedini
Bitka između protivnika i pobornika vlasti, pravne države i bezakonja, dobra i zla, svela se na dokazivanje koga ima više. Ne bez razloga
Kriminalni klanovi, tajne službe, režimski batinaši
Ko sve vršlja po Srbiji Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
