Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ako bismo pravili anketu od čega najviše strahujete kada je onlajn bankarstvo u pitanju, dobre su šanse da bi većina odgovorila da su to hakerski napadi to jest onlajn pljačke. Od zlih genijalaca koji mogu da nam otmu sve pare sa računa. Malo kome bi se dopalo objašnjenje da genijalci, zli i oni drugi, nemaju potrebe da se kriju budući da se veće pare mogu zaraditi legalno, pisanjem softvera, a naročito sigurnosnog softvera.
Ali zato treba da strahujete od sebe i sopstvene naivnosti. Na koju računaju oni koji ne dobacuju do visoke pozicije u Guglu i Majkrosoftu, a pomalo se razumeju u računare. I dovoljno su zli da to zloupotrebe.
Najnovije istraživanje Gugla sprovedeno u saradnji sa Univerzitetom Berkli pokazalo je da većina internet prevara počiva na ljudskoj gluposti, a ne na hakerskoj genijalnosti. Svake nedelje 250.000 naloga na Guglu biva „provaljeno“ tako da lopovi mogu da ih upotrebe na način koji im se sviđa. Da se prijavljuju svuda pod vašim imenom, a to može da znači i troškove na vaš račun.
Za godinu dana koliko je istraživanje trajalo utvrdili su da je 12 miliona pasvorda ukradeno od naivnih korisnika (sami ih odali), dok je malo manje od dva miliona procurilo iz kompanija koje je trebalo da ih štite. Najmanje, tek nešto više od dvesta hiljada, preuzeli su takozvani ki-logeri, odnosno oni koji vam ilegalno u računar ugrade program koji snima sve što kucate i onda iz te šume brojki i slova vadi vaše šifre.
Istraživači su utvrdili da je najveći problem nesposobnost (ili lenjost) da upamtimo pasvord. Tako da su najčešći oni koji se jednostavno kucaju, 123456 (eventualno dodajte i 789), qwerty, abc123. Hakerski kompjuteri najpre će propustiti vaš nalog kroz takvu proveru. Za kradljivce je neobično važno da saznaju i vašu IP adresu (to je obično adresa modema koji vam daje pristup internetu), a ako saznaju i podatke o modemskom uređaju, u potpunosti ste pod njihovom kontrolom. Kao da ste ih pustili da zajedno sa vama žive u stanu, služe se vašom četkicom za zube i tako dalje, da ne raspaljujemo maštu.
Žrtve pfišinga („pasword fishing“ – pecanje pasvorda) su razne, uključujući i one koji su kompjuterski vični i bezbednosno svesni. Ali, dovoljno je da vam koncentracija malo padne. Recimo, da vas sajt vrlo nalik na Gugl ili Jahu upozori da vam je pasvord kompromitovan i preporuči vam da ga odmah promenite. Ako niste vrlo pažljivo pregledali svaki znak u adresi s koje je upozorenje stiglo, pa čak i ako jeste, najbolje je da odete sami na mesto gde se pasvordi menjaju umesto na link. Jer iza linka može da se krije i živ čovek koji će radosno preuzeti vaš stari pasvord i prihvatiti novi, sam ga (kao skriveni posrednik) zameniti na pravom sajtu u roku od nekoliko sekundi, te nećete ni znati da ste upravo dobili dvojnika.
Ako pasvord ne menjate jednom u tri meseca, a još volite da kliknete na sve što treba da biste besplatno gledali omiljenu seriju, pripremite se i na neprijatna iznenađenja. Udobnost ima svoju cenu, ali mnogo je bolje ako je odredite sami.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve