Tomova barka

„Gde ćete desetog oktobra?“

Ovo pitanje kruži među političarima kao kad smrtnici pitaju jedni druge „gde ćete na letovanje?“ ili „gde ćete za doček?“. Sudeći po tome kako na homoseksualnost gleda primarijusnačelnikšefkatedre koji beše i ambasador – da boleština izaziva promene u mozgu, tako nekako; premda promene same po sebi mogu biti i promene nabolje (nap. aut.); i po onome što sam juče čuo od vođe naše najnaprednije stranke (tako se i zove), partijske glavešine i disciplinovani aparatčici kuju planove da budu što dalje od Parade ponosa te da zajedno sa bližnjima umaknu sablazni koja je za sebe izabrala dan pun desetki: deseti deseti desete godine!

Ako se budu ugledali na šefa SNS, svi članovi partije naložiće snajama, sinovima, zetovima, kćerima, unučićima i bratučedima da se skuture po kućama i da otmenim bojkotom pokažu šta misle o sugrađanima koji imaju posebne potrebe: nećemo da ih tučemo, ali bismo bili najsrećniji kad bi na Svetu nedelju homoseksualci marširali kroz centar iz kojeg su se svi zdravi primerci homo sapiensa saborno povukli!

Ne bih voleo da sam snaja pa da mi starosta u ime kompletne nejači i u svoje lično ime naloži da zgotovim ručak i da tog dana ne palim televizor. Ne kažem da bi snaja obavezno ličnim prisustvom odobrila i obodrila Paradu ponosa, ali možda bi u to nedeljno popodne povela decu u zoološki vrt pa bi ova čula odnekud muziku i videla šareni defile koji bi im, dečja posla, mogao biti i simpatičan.

Samo nekolicina političara izjavljuje da će doći na paradu, pa i oni usplahireno i unapred naglašavaju da su seksualno pravoverni, ali će unatoč ličnoj besprekornosti doći, to im nalažu i Evropska unija i titula intelektualca kome su others veoma važni i bliski. Drugo, koliko god potonji u toj svojoj drugosti, drugojačijosti bili možda i izopačeni, ipak, i upravo stoga – jer se na neki način i samožigošu, priznaju ko su i šta su – imaju pravo da jednog dana promarširaju kroz grad, valjda ti homoseksualni manevri neće postati tradicionalni! Pa neke subote kroz centar grada idu samo pešaci, ili trče maratonci, ili se slavi Spasovdan te litija prolazi kroz centar, Grad se znači legitimiše kao pravoslavan, iako u njemu obitava bog te pita (eto i u uzrečicama ipak ima Boga) koliko neznabožaca, katolika, muslimana, kojekakvih sekti…

Da imam turističku agenciju ponudio bih političarima popust za mesta udaljena od Beograda: „Porodični vikend u Vladičinom Hanu: DALEKO OD RAZUZDANE GOMILE, modernim autobusom, sa besplatnim ručkom i svečanom diplomom tj. potvrdom da desetog oktobra niste bili u Beogradu. Call now!“

Jer će neko i Tomislava Nikolića rešenog da u Nojevoj barci kupljenoj na kredit pregrmi potop koji će u gradu izazvati seksualni iščašenici (na bugarskom: obraten, što čitaoci već znaju) poželeti da nadmaši: „Ti nećeš da budeš u centru dok oni tamo defiluju i ponose se, ja neću da ostanem ni u stanu, iako ne živim u strogom centru, uzeo sam mapu i rekao snajama: ‘Evo vam Srbija, a evo vam i Evropska unija, birajte gde ćemo u nedelju da ručamo, jer u Beogradu gostuje Sotona, i kad već nije politički korektno da ga napadnemo bićemo što dalje od njega’.“ „Dajte da vam celivam ruku koja nudi geografsku kartu, mili babo! Kad vi kao otac, muž, svekar i deda osećate toliku nelagodu, možete misliti kako je majci, kako ona da objasni svome čedu od godinu i po dana šta dve tete rade jedna drugoj, ili šta dve čike rade u mraku, i mogu li se ti sladostrasnici nadati ikakvom porodu, bez kojeg nema nacije, samim tim ni politike koja je u našu porodicu unela blagoslov i blagostanje!“

Sad kad nam nisu potrebne vize možemo da otputujemo i van Srbije, da za vreme Parade ponosa budemo što dalje, jer ne garantujemo da ruka neće sama zgrabiti štogod i napraviti belaj i nama i onima koji nas drsko izazivaju! država bi, kad je već toliko predusretljiva prema manjini, morala i nama kao većini da odobri dvodnevno plaćeno odsustvo, pa da u petak odemo do Beča, Firence, a ne da se iz Dimitrovgrada ili Segedina vraćamo u nedelju uveče, da bismo u ponedeljak bili na poslu. Gradu treba dvoe sutok (48 sati) da se takoreći raskuži i da zasluži nalaz Gradske čistoće: PATOGENE KLICE NISU NAĐENE.

Evo uostalom šta je političko-seksualni kredo lidera SNS:

B92: Ali kako u tom kontekstu gledate već na poruke mržnje kojima je Beograd oblepljen, pozive na obračun sa pripadnicima gej populacije? Nikolić: To je posao za policiju. B92: Je l’ to možete kao političar, kao lider jedne od najvećih partija…? Nikolić: Da osudim? Kako da ne, zašto da ne? B92: Kakva je vaša poruka toj populaciji?

Nikolić: Pa, ja ne znam čemu to služi. Prvo, vi ne možete te ljude da okrenete da ne budu ono što jesu i ne možete da krijete da se i sa vama nešto čudno dešava zato što želite da ih tučete. Znači, ja im poručujem da urade ono što će moji sinovi i snaje da urade tog dana, sedimo kod kuće. Šta vam to smeta? To u stvari manifestuje da i jedni i drugi nemaju razumevanja jedni za druge. B92: A da li će vaša stranka na bilo koji način javno da stane iza odbrane prava na različitost, dakle, demonstracije prava na različitost 10. oktobra u Beogradu? Nikolić: Pa, zar nisam sada rekao da mi branimo to pravo…

Znači, braćo, ako ne možete skriti da se vama nešto čudno dešava zato što želite da nekoga tučete, zaista je bolje da nakon očenaša za porodičnom sofrom prionete na supu i rinflajš, nećete biti dovedeni vo iskušenije, a onima koji bi da ih sugrađani prihvate i da zajedno sa njima šetaju uskratićete upravo ono što žele, domišljatost nije smrtni greh, zar ne.