Pendrečenje: Kuda vodi policijski rat?
Tabloidni rat oko duše, srca i tela policije nastavlja se punom parom. Jedni kukuriču a drugi informerišu i to tako traje već desetak dana. Saznali smo koliko je vremena Miodrag Veljović, direktor srpske policije, proveo u klozetu u jednom beogradskom hotelu s izvesnim Osmanijem, za ovu priliku predstavljenim kao „šef balkanske narko-mafije“, i očekujem da će koliko sutra nadležna služba da objavi i nalaz urina pomenute dvojice.
Očigledno besni rat unutar vitalne službe u državi, službe od koje zavisi sigurnost građana, ali nadležni se slabo oglašavaju u zamahu opšte borbe protiv korupcije, dok se specifični slučajevi visokog rizika po državne interese i interese običnog sveta, guraju pod tepih.
Slabo se, da se razumemo, razumem u policijska posla, ali i ovi što su se hvalili da sve o tome znaju ne shvataju o čemu se to radi. Ovako, laički, čini mi se da treba uzeti govnjavu motku i sve ih razjuriti. Službe i frakcije unutar organa bezbednosti razmenjuju inkriminišuće fotografije i dele naokolo brojeve predmeta pod kojima se vodi unutrašnja istraga o čelnim ljudima policije.
Jedan od aktera, kolega po zvanju, predstavljen je čak kao ekspert za obaveštajni rad. Oduvek smo znali da takvih ima u novinarskim redovima, ali je ovo prvi slučaj da se neko time i pohvalio. Resorni ministar Ivica Dačić ćuti, za sada, kao zaliven, a Aleksandar Vučić, koordinator svih službi bezbednosti, nadaren da govori i o onome što mu nije resor, ćuti takođe.
Na naše oči, preko medija, makljaju se oni koji su ovlašćeni da u interesu naroda primenjuju silu. Osećaj sigurnosti običnog sveta mora da je sveden na istorijski minimum. Opozicija, kao neka šaka jada, gleda to preneraženo i ćuti, takođe. Ako su u traganju za bilo kojom vrstom političke platforme za svoje delovanje, eto im prilike za praktičan rad. Trebalo bi, hitno, da traže formiranje skupštinskog anketnog odbora koji bi raspravio stanje u srpskoj policiji.
Ili i oni ćute jer koliko sutra može isplivati neki nastavak te toaletne politike pa da se vidi ko je sve s kim, kada i gde išao na pišanje i da li je trajalo 13 minuta, ili kraće ili duže.
Ako se policija otela kontroli državnih organa i skupštinskog nadzora, đavo je odneo šalu, podjednako kao da se radi i o partijskoj borbi za primat u ovom sektoru. Direktor Veljović u klozetu, država, prosto rečeno, u govnima! I to je jedino što je jasno. Rat se inače vodi preko dva tabloida koji svoju relativnu popularnost duguju bliskosti sa službama, a s obzirom da su se našli na suprotnim stranama jasno je da se preko njih preslikava i podeljenost službi.
Ako bilo šta može da sruši u narodu rašireno uverenje da ova vlast vodi reformsku politiku, onda je to aktuelno prepucavanje prvih pendreka Srbije koji su isukani kao sablje u nekom jeftinom dramoletu i neće biti vraćeni u kanije dok nekog ne poseku.
Lista uzajamnih optužbi je podugačka: korupcija, nepotizam, politika hapšenja i nehapšenja, otimanje narodne imovine, zataškavanje slučajeva… i očekuje se eskalacija. Vlast ćuti, a opozicija ne vidi svoju šansu u ovoj temi koja je zaokupila i pažnju običnog sveta.
„Dosovanje“: Oko čega da se ujedini opozicija?
Rekonstrukcija Vlade je bila maska koja je trebalo da prikrije nedostatak sposobnosti da uradi ono što je neophodno za državu u očajnom ekonomskom stanju. Zato nastojimo da formulišemo koncept i napravimo organizaciju koja će taj koncept moći da realizuje, objašnjavao je krajem nedelje za „Blic“ Čedomir Jovanović, lider LDP-a, poziv za organizovanu saradnju, koji je javno uputio pojedinim strankama i istaknutim pojedincima.
U Demokratskoj stranci, Novoj stranci, Ligi socijaldemokrata Vojvodine, kao i u poslaničkom klubu Zajedno za Srbiju, koje je Jovanović, uz nezavisne intelektualce, pozvao na saradnju, potvrdili su za „Blic“ da su spremni za razgovor.
Ovaj pokušaj nekog novog „dosovanja“ unapred je, čini mi se, kao što sam već pisao, osuđen na neuspeh. Nije stvar u tome da se pozvani i za sada nepozvani ne bi ujedinili kada bi ih to vodilo ka vlasti i časti, već je potpuno neverovatno da bi oni mogli da formulišu koncept oko koga bi se ujedinili.
Ovi što su sada na vlasti preuzeli su sve njihove koncepte – Evropska unija, Kosovo, ekonomija, korupcija, priznali su da je Zemlja okrugla i da je Darvin možda bio u pravu… pa ostaje nejasno na čemu bi gubitnici prošlih izbora gradili platformu koja bi ih ujedinila i eventualno okrenula politički točak.
Greše ako misle da političku budućnost grade na optužbama da je Aleksandar Vučić diktator. To što se on u sve meša nije nikakav dokaz za tu tvrdnju i nije nam bilo potrebno tumačenje američkog ambasadora. Verovatno nije bilo potrebno ni Vučiću.
Potreba za političkom arbitražom posledica je nedostatka, pa i nejasnog institucionalnog okvira države, ali u tom gustom testu svi politički akteri su ulepili prste i ne verujem da ovi što bi sad da se ujedinjuju veruju da se od tog testa može umesiti buduća pobeda.
Ne mislim, međutim, da je srpska opozicija bez ikakvih šansi u doglednoj budućnosti. Kako sada stvari, stoje tome će veći doprinos dati ujedinjena vlast nego što bi na tome mogli da porade ujedinjeni opozicionari.
Savetnici i modeli: U potrazi za ljubavlju
Bio nam je u gostima Dominik Stros-Kan. Primljen je na tromesečni probni rad, volonterski, dakle besplatno, a posle ćemo da vidimo koliko će njegovi saveti da koštaju. I mi i on.
Nesumnjivo je da je on ugledno, u najmanju ruku čuveno ime kad je reč o finansijama i drugim veštinama. Pristao je da nam pomogne zato što, kako reče, „voli Srbiju“. Ja bih, pravo da vam kažem, voleo da su u pitanju neki drugi, konkretniji i jači motivi bivšeg direktora MMF-a. Dobro, nikad nije dovoljno onih koji nas vole. Velika je ovde potražnja za takvima. Meni neki put ličimo na napuštenu decu kojoj spokoj donose makar mio pogled i pokoja reč ljubavi. Pa bio to šeik ili Kan.
