– Gde si pobogu, pre sat i po rekla si da dolaziš…
– Pa i dolazim, preko barikada, rovova, bedema, Njegoševa je čudo, dvaput sam nasela na neobeležene ivičnjake, to su neki ispusti, proširenja, hoće li tu biti otvoreni novi kafići ili je to budući parking plac za nečije džipove…
– Unapred mi je presela dvestota godišnjica Kretenskog ustava, ne poštuju ni ovaj važeći, a hoće zbog te proslave da nas urnišu, Vračarski plato, pazi taj urbanističko-poetski naziv, njima je prioritet, tu su preorali sve što su stigli, zvuči zlurado, a i jeste, ta graditeljska histerija je predznak propasti, sećaš se Slobine vizije – sto hiljada stanova za mlade bračne parove koji rade u policiji i vojsci, Mrkonjić ne stiže da presvuče onu tamno prugastu majicu, a već ga čeka novo gumno, nova vrpca i sveža ekipa RTS-a….
– Jao, htela sam da ti kupim njegovu knjigu, čula sam da je promovisao autobiografsko delo, Svi moji mostovi, tako nešto…
– Ako, pametno je uradio, i u pravi čas! Ni ja se ne bih usudila da izdam knjigu s takvim naslovom dok se pričalo da je Stambolićevo telo zabetonirano u neki most… Sad kad je sa mostova skinuta ta kleveta, što da nas ne podseti na stahanovske dane, nego… za koga ćeš da glasaš?
– Pa, htela sam za Vlajka, pošto sam kao i on iz neverovatno stare porodice, ispada da njegovo udruženje nema para da overi dvadeset hiljada potpisa koliko će njegovi članovi i obožavaoci da sakupe, mnogi iz škrinja vade krajcare, talire, cekine, cvancike, i poneki groš, ali savremenog novca starosedeoci imaju veoma malo, oni ti dođu kao neki naši Amiši…
– Kako bi i imali kad ste vi došljaci i novosedeoci sve obrstili, ha, ha, možeš da glasaš za Velju, kaže da je krajnje vreme da na čelo Srbije dođe Šumadinac…
– Uh, on misli da svakoga podiđu žmarci na reč Šumadinac! Šumadinac koji šutira novinarsku beležnicu, koji psuje kao najstrašniji reper, koji pravi rasističke ispade, pa od njega je St. Protić prebegao kod oca etike…
– Dobro, ne moramo Velju, Šumadija nam je dala Tomu Nikolića, koji je ladno naplaćivao putne troškove a Skupština mu već bila dala stan da se ne bi truckao između Beograda i Kragujevca! Tako se novčano potkrpljivao sve dok ga nisu ufanjali, a i onda se nešto nije pretrg’o da te pare vrati…
– Znaš šta. Ja ću da glasam za Mićunovića! Nije bio ni u kakvim finansijskim mućkama, njegova stranka nije upletena ni u jednu aferu, ona jedna članica je ispala malo pohlepna, ali to nema veze sa partijom, znaš, kad je popisivala raseljenja lica…
– Zamisli, pozovu te da mu radiš kampanju, i ti kreneš: vaša elokvencija i bodar duh svakako će pleniti gde god budemo gostovali, a kad se budete podšišali, sve će zvučati još bolje, stvarno mi izgleda kao bard nekog lokalnog pozorišta…
– Mićićka je sve predsedničke kandidate kao i sve nas iznenadila kad je raspisala izbore, ako je neko i mislio da se pre predsedničke trke vine koji put do Čigote, sad mu je kasno…
– Jao, kad reče trke, Živković kad je govorio Labusu i Koštunici, da bi bilo učtivo da se kandiduju, upotrebio je neki anglosaksonski izraz, nešto kao: prošli put ste trčali, a sad nećete…
– Pa nije mu to prvina, prošle nedelje ne znam šta je nabrajao i čujem ubacuje: et cetera, et cetera…
– Vidi ti Nišliju kako se samousavršava, nego mi reci – ko ti se više sviđa onaj Pajdić ili Boško Ristić?
– Ovaj što je šef poslaničkog kluba! Ne priznaje nikakvu reklamaciju kad se sednica jednom zaključi, ne on, on bi je još i prihvatio, ali Poslovnik za tako nešto neće da čuje! Znači, onaj demohrišćanin čija je kartica zloupotrebljena mogao je samo na licu mesta da uzvikne „ljudi, nisam tu!“ , posle je kasno…
– I te kartice, mislila sam da svako svoju čuva i nosi u novčaniku, kad, to stoji tamo na izvolte svakome …
– Pajdić kaže da Skupština nije izvršni organ i da prema tome ne izvršava ničije odluke, tako ni Ustavnog suda. A kako samo govori o poslanicima kojima su oduzeti mandati, kaže, baš ću da ti pročitam: „grupa poslanika koja pretenduje da dobije mandate obratila se Ustavnom sudu“, pazi to, kao da nisu već bili izabrani na izborima nego su, molim te, pretendenti…
– Moj ljubimac je Boško Ristić: pre pet dana busa se kako će svima da ukine imunitet, nije ukinuo nikome, napisaće cirkularno pismo sudovima da ovi kad nađu vremena malko pročeprkaju po arhivi, pa ako im je koji predmet zapeo zbog pozivanja na imunitet, neka se slobodno obrate Bošku, a on će, čim mu obaveze dopuste, da sazove taj njegov odbor; što se budženja kvoruma tiče, i on kaže da se primedbe moraju staviti ili odmah ili nikad, kao na onim venčanjima, ako neko ima nešto da kaže o mladencima, da su blizanci, travestiti ili da su preležali sidu, da kaže u taj mah ili da zauvek začepi, to što su izabrali guvernerku bez dovoljno ljudi za njega je pravno perfektno…
– Jesi čula za zahtev Udruženja Ćirilica?
– Da se Vojvodina nazove Srpska Vojvodina?
– Pa nije Ćirilica tako uskogruda, može, kaže, i Srpsko Vojvodstvo, a može i Vojvodina Srpska…
– U, ovo je baš karadžićevski, pesnički ispremeštano, Srdžbu, Boginjo, pevaj Peleja, koga li beše…
– Stručnjaci kažu da se ovako ne zna čija je, našli i nekog istoričara koji predlaže da se u Karlovcima sazove narodno-crkveni sabor i da se izabere vojvoda, to je mesto, kaže, upražnjeno otkako je 1918. abdicirao neko od onih poznatih Austrijanaca, po tom istoričaru vojvoda bi trebalo da postane neko iz porodice Karađorđević…
– Zašto bi prestolonaslednik pristao da ga prečani svojataju i degradiraju, šta je vojvoda, običan feudalac, malo jači spahija…
– Zamisli, crkveno-narodni sabor odluči da mu sedište bude u Sakulama…
– I on nema kud, doseli se tu bez obzira na dvorce i silne placeve koji mu pripadaju po crnogorskoj rivijeri…
– Da je više takvih udruženja kao Ćirilica, ne bi Banat ovoliko glavinjao bez svojega bana. Šta misliš, da li se Vlajko oseća starosedeocem i Vojvodine ili samo uže Srbije? On bi bio idealan Vojvoda, kad već ne može da bude predsednik.
