To da kriminalci imaju omiljene pevače i muzičare nije neka novost, ali ono što smo pre par nedelja saznali o takozvanom švedskom “gangsta” repu daje ovoj ljubavi novu dimenziju. Ispostavilo se da švedski kriminalci koriste Spotifaj za pranje para stečenih kriminalom tako što besomučno slušaju pesme omiljenih bendova. Ali nije baš tako jednostavno.
Kad je priča pukla svetom, menadžeri Spotifaja bacili su se na demantovanje, odnosno dokazivali su da tako nešto baš i nije moguće. Jedan se čak našalio rekavši da bi on prvi to koristio. Evo o čemu se radi.
Spotifaj jeste servis za slušanje muzike i podkasta, ali u suštini je društvena mreža koja koristi sve alate prirodne za takvu organizaciju. To znači da pomno prati ponašanje svojih korisnika kako bi im poboljšali iskustvo i zadržali ih što duže. Tako su razvili određena pravila, to jest uslove pod kojima se autorima plaća to što neko njihovu muziku odnosno sadržaj sluša.
Neko je skrenuo pažnju kriminalcima u Švedskoj na ovu zanimljivu stvar. Shvatili su da ukoliko zavrte neku pesmu na dovoljnom broju naloga, Spotifaj počinje da im plaća lepe pare. Da bi se to postiglo, potrebno je da se malo investira u reklamiranje same pesme na Spotifaju. I tako se krug zatvara. Novac stečen kriminalnim aktivnostima koristi se za reklamiranje pesama, kao i za aktiviranje naloga koji će te pesme besomučno da slušaju, tako se prevari algoritam koji počne da plaća autora, odnosno onome ko ima autorska prava. Ubacite prljav novac i dobijete čist, najčistiji i sve to preko kompjutera i potpuno legalno. Opet, nije tako jednostavno.
Algoritam Spotifaja podešen je tako da reaguje na prvih trideset sekundi slušanja nekog sadržaja. Ako se korisnik zadrži sekund duže od tog perioda, algoritam to prepoznaje kao izuzetno interesovanje što se nagrađuje. Takođe, algoritam je veoma nestrpljiv i najbolje voli ako je nešto instant hit, to jest ako ostvari dramatično dobar rezultat slušanosti u prva 24 sata od lansiranja na mreži. Ovo je krajnje uprošćen prikaz komplikovanijeg sistema, ali ko se bavi prodajom audio-sadržaja na internetu razume o čemu se radi. Kada je neko to predstavio švedskim kriminalcima, oni su odmah videli priliku i iskoristili je.
Onda se priča proširila dalje i neki su došli do zaključka da ako puste neki audio-snimak od trideset sekundi da se 24 sata dnevno vrti u krug na njihovom telefonu, to jest Spotifaj nalogu, zarađuju čak 1200 dolara mesečno. Iz Spotifaja su to demantovali, ali ima onih koji misle da su prethodno korigovali algoritam pa ovako nešto više nije moguće. Sad kad je priča pukla, vrlo je verovatno da će se instant hitovi malo bolje proučavati kako bi se utvrdilo da li se sistem zloupotrebljava za finansijske mahinacije.
Ali, ostaje jedan mnogo veći problem. Autorima je glasno poručeno kako je prvih trideset sekundi ključno za uspeh. Lagani uvodi na klaviru ili gitari su propast, najbolje da vam pesma odmah počne zapaljivim refrenom ili rifom. Ako su singl ploče pre šezdesetak godina ograničile trajanje pesme na tri minuta, sada se ta granica dramatično spušta na trideset sekundi. Zadržite slušaoca toliko i dalje vam nije bitno, pare će da kapnu. Naravno, sve to treba da se desi u prva 24 sata od objavljivanja pesme, ako je to i dalje pesma. I tako u krug, i u krug, i u krug dok omamljeni algoritam skroz ne poludi i krene da vam trpa dolare u meh od harmonike ili, tačnije rečeno, među dugmiće tastature.
