Ima nešto u pretprazničnoj, novogodišnjoj atmosferi, što tera ljude da prave spiskove. Oduvek sam tvrdio da je to opasna rabota. Očas posla spisak nagrađenih, počastvovanih, ili šta već, pretvori se u spisak za odstrel.
Ali, ova 2012. je, možda i zbog opštih izbora, bila izuzetak – delatnost spiskosastavljanja trajala je cele godine.
Ta aktivnost postala je gotovo udarnička u Vučićevoj akciji lova na tajkune. Mediji s najpribližnijim opisom neformalnih službenih glasnika – najavljivali su ko će sve i kada biti uhapšen. Danima se sirotinja raja zabavljala mogućnošću da će još neko od bogataša podeliti Miškovićevu sudbinu i početi sam da riba klozet.
Cela tajkunska klasa našla se na spisku, a sve po spisku prozivani su i ministri iz bivše vlade, uključujući i premijera Mirka Cvetkovića.
Kad bi još malo dalje išli unazad, podsetili bi se i da je pre imenovanja za pomoćnika ministra kulture za medije Dragan Kolarević objavio imena 47 „kulturnjaka“ koji su podržali Borisa Tadića i Čedomira Jovanovića „koji podržava nezavisno Kosovo i smatra da je RS genocidna tvorevina“.
Kolarević je barem imao formalno obrazloženje jer ti ljudi nisu ni krili svoja politička uverenja i u različitim formama bili su javno, politički delatni, ali su to, pretpostavljam, radili kao pojedinci, a ne kao neka grupa što su odmah postali kad su dopali spiska.
U tom svetlu, samo na prvi pogled izgleda anahrono zalaganje SNP Naši da se povelikoj grupi medija i nevladinih organizacija prišije oznaka „stranog agenta“ i da se ti mediji i organizacije pozatvaraju, zabrane, pohapse… Jer se, čuj sad, finansiraju od krvavih hrvatskih i albanskih para, mašijaškog porekla.
Taj spisak je eksplicitna pretnja svim ljudima zaposlenim u tim medijima i organizacijama, jer od takvih reči pa do teških batina ili još nečeg goreg put je kraći od rastojanja između mozga i šake.
Rekao bi čovek da je to jedan dosta jadan pokušaj imitacije zakona „velikog Vladimira“. Radi se o Putinovom predlogu da oni koji primaju iz inostranstva pare moraju u Rusiji biti označeni kao „strani agenti“. Taj zakon je prihvaćen u Dumi sa samo tri protivna glasa. Verovatno zato što je i recipročan propisima mnogih zapadnih zemalja.
Možda nekom izgleda da je to u Srbiji danas glup politički zahtev. Srednjoročno gledano, možemo se, međutim, i ovako upitati: zar nisu sad na vlasti oni koji su istom retorikom započeli političke karijere? Zar nisu njihovi spiskovi bili najčudovišniji u novijoj srpskoj političkoj praksi?
Velika parnica, koja se vodi između dva pogleda na svet, i dalje traje u zemlji Srbiji. Svedoče o tome i spiskovi, pomenuti i nepomenuti u ovom tekstu. Ni u istorijskom ni u političkom smislu, a bogami ni u pravosudnom, parnica još nije definitivno okončana, bez obzira na sporadične izlive ljubavi između takozvanih prvih i drugih Srba. Samo su sada među spiskove patriota i izdajnika dodati i spiskovi onih koji imaju.
Srećna vam nova 2013. godina sa željom da budete samo na spisku stanara.
