Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Znate ono, radite nešto na kompjuteru, kratak rok, prilično ste nervozni i onda mašina u nekom trenutku pobrljavi, zamrzne se tako da morate da je resetujete i izgubite deo onoga što ste već završili. Kada biste znali koliko je boljih verzija ove rubrike tako stradalo u bespućima sajberspejsa. Dakle, u trenutku kada vam se tako nešto desi, najradije biste razbili računar, mada je greška obično softverska i materijalni deo kompjutera uglavnom ništa nije kriv. Što nas dovodi do pitanja za ovu nedelju, a ono glasi: da li biste svom računaru stavili sopstveni život u ruke, ako se to tako može reći? Znam odgovor. Pozitivan je, vaš život je naveliko „u rukama“ računara, i ne posreći se svakom.
Ovo pišem povodom aktuelne krize u Tojoti. Najveći svetski proizvođač automobila suočio se sa velikim problemima kada su vlasnici njihovih automobila u SAD počeli da se žale da ih vozilo „ne sluša“. „Tojote“ novije proizvodnje povremeno su same, bez volje vozača, dodavale gas. U nekoliko navrata to se završavalo tragično, najgori slučaj je smrt jedne četvoročlane porodice. Njihovi poslednji sekundi života snimljeni su na traci jer su u panici zbog nemogućnosti da kontrolišu auto pozvali policiju. Tojota je tvrdila da je problem u otiračima koji zapinju za pedalu gasa, ali su od te verzije morali da odustanu posle druge nesreće nakon koje je utvrđeno da je vozač tepisnice preventivno sklonio u gepek, ali to ništa nije promenilo. Onda se sumnjalo u sam oblik pedale, pa u bežični prenos komande koji postoji u nekim modelima. Potom su se svi okrenuli kompjuteru, to jest softveru kao verovatnom krivcu.
Između ostalih na tu mogućnost ukazao je i Stiv Vozniak, čovek koji je napravio Epl kompjuter i koji vozi „tojotu Prijus“. Doživeo je da mu auto ubrza bez da je on to poželeo i na osnovu svog iskustva i poznavanja računara on je ustvrdio da je u pitanju isključivo program koji „tera“ „tojotine“ kompjutere u kolima. U Tojoti nisu imali sluha za njega, niko mu se nije odazvao kada ih je ljubazno kontaktirao predstavljajući se ko je i šta je, pa se Vozniak obratio novinarima. Šteta po ugled Tojote, ogromna.
Kompjuteri su u kola počeli da ulaze još osamdesetih, kada su se pojavili prvi računari dovoljno mali da stanu pod haubu. U početku su služili da prikupljaju podatke o vožnji i automobilu i o tome obaveštavaju vozača koji je i dalje donosio sve odluke. Onda su počeli i sami da voze, na oštrim krivinama i na klizavoj podlozi, kada kompjuter proračunava koliko treba prikočiti i kako sprečiti proklizavanje i to sprovodi mimo volje vozača. Onda se pojavila automatizovana klima, pumpanje vazdušnih jastuka kada baš zagusti.
Sada se već razmišlja o automatskoj vožnji, uz pomoć senzora na putu ili čak u GPS-u. Već je razrađen sistem za sprečavanje sudara, proračunavanjem brzine vozila i uslova puta, nešto slično filmu Suvišni izveštaj. Uvođenje tog sistema bilo bi jeftinije od štete koja nastaje usled saobraćajnih nezgoda, ali se postavlja pitanje ko bi odgovarao u slučaju nekog propusta. Na primer, ako se sudar dogodi kada su oba automobila imala uključenu automatsku vožnju. Pritom je jedan koristio Vindouz, a drugi Linuks.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve