Spadate li među one koji na svaki upit na internetu bez mnogo razmišljanja odgovaraju sa Yes, ukoliko to znači da ćete doći do nekog željenog sadržaja (muzika, video itd.). Ta bi se navika uskoro mogla promeniti, pred naletom internet ucenjivača, kako britanski mediji nazivaju kompanije koje na aktivan način traže da im platite ono za šta ste se zadužili. O čemu se radi?
Izvestan broj internet korisnika počeo je da se žali okolo kako im se sve češće na ekranu pojavljuju pop-ap prozorčići u kojima piše da moraju da plate toliko i toliko na ime servisa koje su naručili. Ništa novo, rekli biste, ali ti prozorčići imaju dve-tri neugodne osobine. Uvek su na prvom nivou ekrana tako da ne možete ništa drugo da radite sem da ih gledate i bezuspešno klikćete kako biste ih maknuli. Gase se sami posle nekog vremena. Najpre vas dave minut, potom dva, pa četiri i tako iz dana u dan dok ne izludite. Otporni su na uobičajene blokade pop-ap prozora i to sve zato što ste im vi to dozvolili. Postaje sve luđe, zar ne?
Reklo bi se da se radi o uznemiravanju, kao i da onaj ko vam remeti kompjuterski mir ima ime i prezime, budući da zahteva da mu se nešto plati na račun. To se lako rešava, za takve, jelte, postoji zakon, malo podvikneš provajderu i drugim policijama i smutljivac nestane sa svojim dosadnim prozorima. Pa, i ne baš…
Firme koje blokiraju računare ne kriju se, već i dalje tvrde da ste im dužni. U nekom trenutku pojavili ste se na njihovom sajtu, poželeli nešto da pogledate ili skinete (najčešće je pornografija u pitanju), ponuđen vam je probni period nakon kojeg ste dužni da im platite određenu sumu za dalje korišćenje. Vi kliknete na Yes – sve misleći, da, da, platiću ti, kako da ne. Ono što ne znate je da ste u tom trenutku (i to je pisalo, ali sitno) pristali da vam se u računar ugradi i softver koji će kada probni period prođe omogućiti dosadnim prozorčićima da vam blokiraju svaki rad. Po mišljenju davalaca usluge, sve je legalno, svi vaši pristanci su zabeleženi i sada samo treba da date pare kako bi vas oslobodili prisustva. Ne, ne pristaju ni na kakvo naknadno predomišljanje, plati pa se predomišljaj. Dodaju i da su o ovom svom načinu uterivanja dugova obavestili sve organizacije koje se bave pravima potrošača i da niko nije imao primedaba.
Korisnici interneta u Srbiji za sada ne moraju da brinu. Ova moda širi se samo Velikom Britanijom, odnosno pogađa samo tamošnje lakomislene internet surfere. Ali, ako se ovaj sistem naplate pokaže kao uspešan, brzo ćemo mu se i mi „radovati“.
