Ni slutio nisam da će mi dani u predvorju starosti (koji su pri tome svi lepi i umalo ne rekoh odnegovani, nalik jedan drugom kao jaje jajetu, svi zlatni i svetosavski objedinjeni Miholjskim letom: ovaj klimatski bonus dat je samo namučenim i opljačkanim narodima, nama i Indijancima koji imaju istoimeno leto na pradedovskoj zemlji nekoć bogatoj bizonima) proticati u dvema brigama, ili je to jedna te ista briga, da, strah da će lažna država ući u UNESCO i panika da će jezik otaca mojih otići u paramparčad, da će ga razvući okolna plemena, koja nemajući vlastiti jezik vršljaju nekažnjeno po riznici naroda najstarijeg i odnose šta ko stigne, jedni padeže, drugi palatalizacije, pune svoje razbojničke vreće našim idiomima, uzeše nam jotovanje, jednačenje suglasnika po mestu tvorbe (a to je Srbija, Sr-bi-ja!), odnose u lopovskim bisagama nastavke, otimaju naše mile arhaizme, kao razbojnik su, kad u nečiju kuću provali zbog novca, a onda ugleda ogroman zlatni, slavski svećnjak i porculanski komplet za ručavanje iz sedamnaestog veka te i antikvitete trpa preko navrat-nanos utovarene domaćinove možda i životne ušteđevine koju potonji nije hteo da poveri nijednoj banci…
Blagi Bože, mislio sam, gde je ovome kraj, sutra će laž. država hteti i u UNICEF-a, na novogodišnjim čestitkama biće naše svetinje, na koje naši ktitori neće imati nikakva autorska prava, ali ima Boga, i nije slučajno da baš tri glasa nedostaju, to su tri prsta kojima se Srbin krsti i koje pokazuje onima koji su sumnjali u njegovu zasluženu pobedu, koji nisu verovali da se Srbija može vratiti u meč, da može uhvatiti što vele moja braća po peru priključak!
Zanosio sam se da ću biti upamćen po predlogu da Srbija napusti UNESCO (Jugoslavija, čija smo pravna naslednica, osnovala je Ujed. nacije, daleko im lepa kuća!), kao što naši izabrani predstavnici demonstrativno izlažahu iz konferencijskih sala ako bi se tamo nadžedžio i kakav predstavnik lažne države – nema u ovom gradu mesta za nas obojicu! Ako ne možeš neprijatelja da iz sale ispujdaš u lounge, onda ti napuštaš skup, lišavaš čovečanstvo onoga što je u njemu još i ponajbolje.
Prošlo mi je kroz glavu da bismo sada, kad smo nabavili tolike migove, mogli i da bombardujemo kakvo zdanje UNESCO-a, za početak na našoj teritoriji, kasnije možda i u nekoj od zemalja koje nam ne žele dobro, tim pre što je patrijarh voljan da stane na čelo NOP-a II i da prvi položi život u borbi za naše svetinje. Svetinje. Kako je samo lepa reč! Jednina gotovo da nam i ne treba, čim se vineš u čarobno područje zaumnog i nadumnog, preplavljuje te mnoštvo, raskošno raznovrsje pribora i mesta koja nam služe za vezu sa Svevišnjim i koja Svevišnjem dobro dođu za dragoceni po Njega kontakt sa nama: ah, samo da mi Srbi budu uvek dostupni, otme se Tvorcu Svedržitelju kad god vidi da nam varvari i njihovi saveznici otimaju svetinje. Kažem varvari, jer je Predragi Marković, istoričar na pozajmici u SPS-u, obznanio da Albanci nemaju nijedan jedini spomenik, da su praktično cenobija nedorasla da stvara kulturu, ali vratimo se svetinjama, to je reč meseca, možda i reč godine. Izaziva više žmaraca po kvadratnom santimetru srpske kože nego ijedna druga, naslađujmo se njome dok je jošte naša, dokle nam je ne uzmu Hrvati, tzv. Bošnjaci i tzv. Crnogorci, svi do jednog opsednuti željom da imaju svoj vlastiti jezik!
Da. Imamo i reč za svetinje neću nižeg reda, jer svetinje su svetinje, ali se ponekom pojedincu, umornom od stalno svetinja pa svetinja, omakne reč „baština“, i zaista, pruža nam ona neophodni predah od svetinja i blagoupućuje nas ka trezvenijim, još manje patetičnim rečima kakve su: imovina, vlasništvo, katastar i sl.
&
Sve je dobro što se dobrim svrši, Kosova je ostala izvan UNESCO-a, ali se oštri da opet konkuriše, kao neko ko izlazi dvanaest puta da polaže vozački, plaća dodatne časove, plaća polaganje, spreman je da potplati i samu komisiju, samo da se domogne bumaške koja je u Jugoslaviji bila roze, kao portiklica za novorođenče ženskog pola. Kupili smo što bi dušmani rekli malo vremena, dok tvrdoglavci ne počnu nanovo lupati zvekirom na UNESCO-vu ajnfor kapiju svu u duborezu (koji je i sam baština), ali sad treba svi, i staro i mlado, da se uključimo u borbu za očuvanje srpskog jezika: želeli ste od 1904. da vidite svoje ime u „Politici“? Sad je prilika, napišite esej o srpskom jeziku, iz glave, iz duše (još bolje), pokrovitelj ovog sumashedstvia je Ministarstvo kulture, „Politikin“ dodatak izlaziće dokle god srpski jezik ne bude stoprocentno očuvan i osiguran. Je li Ministarstvo dalo i novac za ovu preuzvišenu akciju? Možda i jeste, a rodoljubi možda pišu besplatno, pa najstar. dn. list i zarađuje na rođenom jeziku?!
&
Evo istinitog događaja iz 2004: u sumračno jesenje poslepodne zateknemo mog oca u letnjoj kujni, na hoklici, u perjanom prsluku i sa lažnom ruskom šubarom koju smo mu poklonili za njegov ispalo je pretposlednji rođendan, nije upalio vatru, nije još upalio ni sijalicu, „Šta radite, čika Dušo?“, pita sa vrata brižna snaha, a pitani će: „Kuliram.“
Ako učesnik NOR-a i horovođa tako besedi, šta da očekujemo od mladeži, ali prijava je, što reče dolmaš u „Krunskom svedoku“, svetinja, te i ja ulučih priliku da prijavim rođenog oca.
