Srbija, EU i Europrajd: Potvrda nefunkcionisanja demokratskih institucija

Za Evropsku komisiju septembar je rok za svođenje računa u pristupnom procesu sa državama Zapadnog Balkana. Početkom oktobra EK će objaviti svoje godišnje izveštaje o napretku za sve kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji. Po revidiranoj mitologiji proširenja, godišnji izveštaji su dokument u kome će se jasno videti moguća stagnacija, ili bilo kakav preokret u pregovaračkom procesu sa nekom od budućih članica.

Gde smo u tom procesu? Zašto smo baš tu? Da li nas uopšte žele? Ko nas je zaglavio na evropskom putu? To su samo neka od pitanja sa kojima se susrećem skoro svakoga dana. „Spin doktori“ Srpske napredne stranke već evo treću godina za redom imaju svoje jasne odgovore – EU nas ne želi, traže nam ovo, uslovljavaju nas onim, uz neizostavne „klipove u točkovima“ koje nam zabija Priština. Tu ni „komšijska gurka“ nije na odmet, pa ove njihove teze podgrevaju bratskom podrškom Mađarske, koja bi Srbiju primila i bez pregovora.  Ali šta ćete – „neće nas Zapad“, a posle poslednjih odluka institucija EU, neće ni Mađare.

Jasni principi

Proces primanja u članstvo neke zemlje u EU počiva na jasnim principima iz 1993. godine: stabilnost institucija kojima se garantuju demokratija, vladavina prava, ljudska prava, i poštovanje i zaštita manjina, potom postojanje funkcionalne tržišne ekonomije sposobne da se nosi sa konkurencijom i tržištem unutar EU, kao i sposobnost za preuzimanje obaveza iz članstva, uključujući poštovanje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije. Čak i običan građanin, kome su integracije komplikovan proces, može da shvati da smo već kod prvog principa zaista podbacili poslednjih godina i to samo i jedino našom voljom, tj. voljom „vladajuće elite“.

Proces pristupanja je danas rigorozniji i sveobuhvatniji nego ranije, i odražava razvoj politika EU kao i lekcije naučene iz prošlih proširenja. Taj se proces od početka gradio na strogom, ali pravičnom uslovljavanju. Zbog lekcija naučenih iz članstva Bugarske, Rumunije i Hrvatske, od početka pristupnih pregovora Crne Gore i Srbije politika uslovljavanja je ojačana sistematskom upotrebom merila u pristupnim pregovorima, kao i novim pristupom kojim se vladavina prava stavlja u središte procesa pristupanja, preko tzv. blokirajućih poglavlja 23 i 24.

Na kraju, novom tj. revidiranom metodologijom o pristupnim pregovorima, na koju je Srbija pristala 2020. godine, neće se dozvoliti zatvaranje ni jednog poglavlja pre nego što se ispune privremena merila za dva poglavlja koja se tiču vladavine prava.

Europrajd potvrda nefunkcionalnosti institucija

Dakle, napredak prema članstvu samo i jedino zavisi od svake zemlje pojedinačno i njenih koraka na postizanju kriterijuma za članstvo, na prvom mestu u oblasti funkcionisanja demokratskih institucija i vladavine prava, i nema nikakve veze sa „strogom učiteljicom“ koja na „ne voli“.

Teško je poverovati da do kraja ovde godine može da dođe do zaokreta u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom koji bi doveo do otvaranja novog klastera ali i Srbiju čvršće vezao za EU.

Bez obzira na održavanje šetnje u sklopu manifestacije EuroPride2022, događaji od prošle sedmice samo su potvrda nefunkcionisanja demokratskih institucija, ali i skoro pa nikakvog napretka u oblastima koje se tiču unapređena položaja LGBT zajednice, zabrane diskriminacije, slobode govora i slobode okupljanja koje su sastavni deo jednog od poglavlja koja se tiče vladavine prava.

Akcioni plan za Poglavlje 23 koji je usvojila Vlada, u posebnom delu prelaznog merila eksplicitno naglašava da Srbija treba pažljivo da prati poštovanje prava LGBT populacije i preduzima “korektivne mere” ukoliko su ta prava ugrožena. Prema tekstu prelaznog merila unapređen položaj zajednice trebalo bi da bude rezultat poštovanja njihovih prava i sloboda, dok je broj održanih, odnosno zabranjenih okupljanja, indikator da li se prava ove manjinske zajednice zaista sprovode.

Čak i da je Srbija spremna da ispuni svoj deo obaveza iz oblasti usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, pitanje je da li će države članice EU, kojima je vladavina prava u fokusu, dati zeleno svetlo za otvaranje već spremnog klastera 3 koji obuhvata 8 pregovaračkih poglavlja, od kojih smo dva već privremeno zatvorili.

Autor je glavni urednik European Western Balkans

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com