Da imate viška novca, da li biste ga investirali u zemlju s telekomunikacijama na nivou Kostarike, Bugarske ili Belorusije? Za šta god da se opredelite, proći ćete bolje nego da uložite u Srbiju i Crnu Goru, barem kada je taj kriterijum u pitanju. Naime, prema proceni Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) SCG se nalazi u grupi zemalja sa umerenim (medium) nivoom telekomunikacija, to jest s indeksom digitalne pristupačnosti 0,45 koliko imaju i Jordan, Kolumbija i Južna Afrika.
Postoje četiri nivoa (visok, natprosečan, umeren i nizak), a u našem je 58 zemalja, na primer Rumunija, Turska i Makedonija (0,48), BiH (0,47) i Albanija (0,39). Među 40 natprosečnih su Mađarska (0,63), Hrvatska (0,59) i Bugarska (0,53), elitu od 25 zemalja predvode Švedska (0,85) i Danska (0,83), a tu je negde i Slovenija (0,72), izjednačena sa Francuskom i Italijom. Listu zatvaraju Burkina Faso (0,08) i Niger (0,04).
Kriterijumi po kojima se ovaj indeks formira jesu infrastruktura (broj fiksnih i mobilnih telefona na 100 stanovnika), cena internet pristupa u odnosu na bruto nacionalni proizvod, pismenost i obrazovanost nacije, kvalitet internet pristupa i broj korisnika interneta na sto stanovnika. Smatra se da tek kombinacijom ovih faktora dobijamo stvarnu sliku o mogućnostima stanovnika neke zemlje da koriste telekomunikacije. Svaki za sebe može da zavara; negde je mreža razvijena ali je upotreba preskupa, negde ljudi jednostavno nemaju dovoljno znanja ili obrazovanja da bi je koristili, makar im bila na dohvat ruke po pristupačnoj ceni.
Kada se u SCG govori o investicijama sa strane, pitanje telekomunikacione infrastrukture retko se spominje, mada je investitorima od izuzetne važnosti. Uključivanje neke (kupljene) fabrike u Srbiji u veći sistem znači i povezivanje u kompanijski intranet, što podrazumeva dobre telekomunikacije po prihvatljivoj ceni. Mada ima kupaca koji bi se zadovoljili samo pristojnim telefonskim vezama, pod uslovom da im se pozivi ne pretvaraju, mimo njihove volje, u „telefonske pričaonice“ („ma, neko se meša“), taman i ako su se „dvoje tako smuvali“.
Kvalitet telekomunikacija u Srbiji biće, prognoziramo, jedno od ključnih poslovnih pitanja u narednoj godini. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što je 2004. poslednja godina Telekomovog monopola u fiksnoj telefoniji, makar formalno. Objektivna (pr)ocena da lošije telekomunikacije u Evropi od SCG imaju još samo Albanija i Moldavija baca drugu vrstu svetla na nedavne izveštaje Telekoma o uspešnom poslovanju. Nije sve u profitu, naročito kada je reč o državnim monopolima, koji se uspostavljaju upravo zbog zaštite interesa građana. I ne samo korisničkih.
Početak nove godine na neki način obavezuje na obećanja i prognoze. U tom smeru interesantno je viđenje londonskog „Gardijana“ o tome šta će biti neophodne sprave u našem životu 2004. Dakle, mobilni telefoni s kamerama koje snimaju pristojne slike, prenosivi video-plejeri s ekranima veličine naše lične karte, DVD video-rekorderi koji bi trebalo da zamene sadašnje VHS, bežično povezivanje svih tih uređaja u kući i 3G mobilna telefonija. Velika Britanija je 12. na gore navedenoj listi zemalja sa indeksom telekomunikacija 0,77. Prisustvo navedenih spravica u vašem životu ilustrativno će govoriti o ličnom držanju koraka ili zaostajanju za tehnološkom elitom.
