Siriza: Ćuti baba dok prođu vesti!
Uznemirenost u Evropskoj uniji zbog najave lidera Sirize Aleksisa Ciprasa, sada već novog premijera, da će Grčka „ostaviti iza sebe poniženja i katastrofalno stroge mere štednje“, zahvaljujući čemu je dobio toliku podršku sunarodnika da je dan posle izborne pobede formirao vladu, uvećavaju i strepnje da bi pobeda grčkih levičara mogla da ohrabri slične stranke u zemljama sa istim problemima, najpre u Španiji, gde raste popularnost Podemosa. To je tema ovog broja „Vremena“ i na stranicama koje slede pokušaćemo da vas detaljno obavestimo o svemu što se događa i iščekuje.
Nije bez osnova ni sumnja da bi ova pobeda mogla da uzdrma politički život i u Srbiji, u kojoj je standard građana došao do linije pucanja tek što su uvedene mere odricanja koje se nazivaju „stezanjem kaiša“ i štednjom od koje će nam za dve godine biti bolje.
Međutim, izborna pobeda ultralevičarske Sirize u Grčkoj pokazala je da su levičarske i socijaldemokratske partije u Srbiji, koje se barem formalno bore za socijalnu pravdu, solidarnost i jednakost, uglavnom u vlasti i da podržavaju liberalni ekonomski koncept koji podrazumeva mere štednje i zaduživanja, koje najviše pogađaju upravo najsiromašnije.
U privatnim istorijama to izgleda ovako: Šta vam je ta Siriza? Čuti baba dok prođu vesti. Posle je moj prijatelj lapidarno objasnio babi: to je pola Vučića, ceo Vulin, minus Toma Nikolić. Ne verujem da je baba shvatila. Dobro, njoj Vučić ionako izgleda na pola, čas je za nešto, a posle se tom istom protivi, a Vulina se baba seća iz vremena JUL-a i ne može niko da joj objasni da se taj menja. Isti kao onda, uporna je baba.
Slabo se nje dotiču argumenti da je nemoguće istovremeno da se nezaposlenost smanjuje, a broj zaposlenih je u prošloj godini pao za jedan odsto, ali baba gleda to ideološki i pita je l’ Mira Marković još u toj partiji. Kojoj bre, baba, partiji? Pa toj Vulinovoj, kaže ona. Ne baba, dnevnik iz Davosa je pisao Vučić, a ne Mira Marković. I ne mogu da ti kupim „Dugu“, to više ne izlazi.
U toj kadrovskoj nejednačini Nikolić nekako štrči. On je išao kod patrijarha da izmene uzdahe oko Kosova, dok, kako ovlašćeni mediji saopštavaju, Aleksandar Vučić nema vremena za to prenemaganje oko nekakve predsedničke „kosovske platforme.“ Siriza je dobar procenat glasova dobila na ideji da se grčkoj crkvi ukinu privilegije, da počne da plaća porez i da je u obavezi da svoje dveri otvori beskućnicima.
Da se nešto naš predsednik za to isto založio, ne bi ga ni patrijarh primio i sam bi sebi mrsio u bradu ono što je oko Kosova smislio.
Lupi petom o petu: E da oni imaju Vučića!
Svaki dvor ima onog s kapicom s tri roga i malim činelama na obući, ali malo ko je živopisan kao Aleksandar Vulin. Samo on je mogao da izjavi: „Da je Grčka štedela na vreme i preduzela reforme koje je uvela vlada Aleksandra Vučića, ne bi došla u finansijsku situaciju u kojoj se nalazi.“
Podsetivši da je Grčka smanjila sve plate i penzije za 40 odsto, kao i socijalna davanja, Vulin je naveo da je dobro što je Vlada Srbije na vreme uvela mere štednje i što nije čekala, kao prethodne vlasti, da „kriza dođe sama od sebe, već da idemo korak ispred nje“.
„To su mere štednje koje moraju biti prihvaćene i od levice i od desnice. Levica traži i štednju i rad, ali kad počnete na vreme, kad radite ono što radi naša vlast, onda nećete doći u poziciju u kojoj se nalazi Grčka“, rekao je Vulin i veselo udario petom o petu. Podsetivši da je vlada smanjila plate u javnom sektoru za deset odsto i deo penzija, dok socijalna davanja nisu umanjena ni za dinar, Vulin je rekao da je to ono što levica traži – da se kriza ravnomerno raspodeli tako da najsiromašniji ne budu oštećeni, a da najbogatiji podnesu teret krize.
„To smo mi uradili – smanjili smo najviše zarade i najviše penzije, ali najniže penzije i lični dohotci su zaštićeni, baš kao što ni socijalna davanje nisu umanjena ni za dinar“, rekao je ministar.
Mera oduševljenja: Idi, dete, odavde!
S druge strane, najnovije istraživanje Nove srpske političke misli (decembar 2014. i januar 2015, na uzorku od 1020 ispitanika) pokazuje da uprkos visokom rejtingu vladajućeg bloka i lične popularnosti Aleksandra Vučića, čak 56,3 odsto ispitanika kaže da smanjenje plata i penzija neće doneti očekivani rezultat. Takođe, visok procenat je, njih 58 odsto, na pitanje da li bi ohrabrivali svoje dete da se odseli iz zemlje – odgovorio pozitivno.
„To je pomalo paradoksalna situacija. Ovi rezultati više pokazuju odsustvo realne alternative nego oduševljenje vlašću“, prokomentarisao je za „Politiku“ Đorđe Vukadinović, urednik NSPM-a.
U nekoj detaljnijoj analizi i debati ne sumnjam da bi se Vukadinović složio s iskazom da je Vučić, kao „kirbi“, mislim na usisivač, povukao svako zrnce prašine s političke scene Srbije i da pokazuje sposobnost da po potrebi bude i Cipros i da skrsti ruke kao Angela Merkel. Nije to mala veština.
Ključno je, međutim, pitanje kako će se dalje razvijati ta politika „bez svojstava i mirisa“ i da li smo upoznali pravog Vučića. Sigurno je jedino da će ga svi Vulini podržati ma šta da se dogodi i kako god da se okrene, dok ne procene da je došao trenutak da se oni okrenu i pod firmom istog postanu nešto drugo.
Gorke pilule tek će se gutati. Srbija će, po svemu sudeći, sklopiti novi aranžman sa MMF-om, a onda će oni izdiktirati recept: biće to gorka pilula, ali će, verujući u sopstvenu moć da opsene javnost, ovi što su sada na vlasti reći da sila boga ne moli i da oni to ne bi nikad uradili da nisu morali. MMF-ov akcioni plan je verovatno već napisan. Odnosno, oni ga imaju u svakoj fioci radnih stolova službenika kojima zapadne dužnost disciplinovanja gubitnika kao što je Srbija. I to je jednostavan recept: tuci magare dok je u blatu.
Daleko je, bre, Grčka!
