Narodna akcija: Dinar za odmor državnika
Od svih komentara, učenih analiza, duvanja u diple ili talambasanja u nacionalne grudi napete kao koža na guslama, meni je, kažem meni, a ne možda i poštovanim čitaocima, najbolji komentar koji sugeriše da narodnim samodoprinosom skupimo neki dinar i da Aleksandar Vučić ode na more barem na dve nedelje da se odmori malo, a i mi da odahnemo od njegove agresivne sveprisutnosti.
Pošto on, kako sam kaže, nema ni dinara mimo plate a i to troši čak i na vodu koju pije, dobrovoljni prilozi bi dobro došli da ode makar do Paralije i da se uhvati s Palmom za ruku i zaigra kolce u plićaku. A kad se vrati osvežen, mogao bi sa novom energijom da nastavi da se brine o nama; kako sad izgleda, i on se umorio od prazne priče, jer svako malo vrti istu ploču i u suštini nam ne saopštava ništa novo.
A pošto nema ništa novo da kaže, onda se pokriva jakim naslovima: u subotu je hitno sazvao sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, posle koje niko nije bio pametniji, a onda je istog dana otišao do Patrijaršije s istim rezultatom, da bi se, oko Kosova, obratio naciji u utorak pre podne i tako zatvorio krug s lajtmotivom iz one dečije igre uz koju se peva stih iz pesmice „Ide maca oko tebe, pazi da te ne ogrebe“.
Mehanizam odavno već postaje predvidljiv: prvo se pumpa kriza, izaziva strah u narodu, prizivaju scenariji rata rukovođeni „višeslojnim agenturama“, a onda se sve to izduva kao meh od sapunske pene i vraćamo se u kolotečinu u kojoj Vučićeva bitka za „metar Kosova“ sve više liči na one agresivne reklame koje obećavaju keš kredite ukoliko najkasnije sutra dođete u banku.
Izborni inženjering: Upotreba kosovske traume
Neki tu „agresivnu sveprisutnost“ objašnjavaju rokovima koji Vučiću cure. Nemam pojma da li je našem predsedniku dat neki rok, ali on ostavlja utisak političara koji vodi agresivnu kampanju da se to s Kosovom oposli u par nekoliko narednih meseci a da pritom on sačuva neprikosnovenu poziciju „oca nacije“, i rekao bih da je na dobrom putu da ostvari oba cilja.
Svo to glumatanje oko neposredne ratne opasnosti, pretnji novim pogromima i olujama, ima za cilj očuvanje liderske pozicije i u završnici pobedu na izborima. Imali smo jednom Aleksandra Ujedinitelja, sad je vreme za Aleksandra Spasitelja, i tu ulogu Vučić odlično odigrava svaki dan. U tom smislu besmisleno je citirati šta je rečeno u subotu na sednici saveta iz naslova ovog teksta, ili u utorak kada se obratio naciji, ili u pismu Srbima s Kosova i Metohije… On se već predstavio kao mučenik raspet na krstu svesrpske golgote i u izbornu trku ulazi sa sto koraka prednosti u odnosu na „višeslojne agenture“.
Lično, mislim da je Kosovo izgubljeno u još jednom izgubljenom ratu i nisam pristalica „zamrznutog konflikta“ jer, kako sam odavno govorio i pisao, to vodi „zamrznutom društvu“. Ali protiv sam političkog inženjeringa kosovskom traumom, jer to proizvodi bahatost koja će da uništi malo preostalih tragova civilizovanog društva.
Sad smo već u sindromu „trafike i Hilandara“, stanju svesti da ne možeš ništa da pitaš dok „Kosovo gori“, a stvar će se, nažalost, pogoršavati.
Licemerje postaje obrazac. Zameramo Britancima što temu Kosova neće da stave u dnevni red naredne sednice Saveta bezbednosti UN, a vladajuća parlamentarna većina već gotovo šest godina odbija da Kosovo uvrsti u dnevni red rasprave u srpskoj Narodnoj skupštini. Čega se vlast boji? Da se većina podeli oko te teme i da neki inače neprirodni savezi počnu da se raspadaju ili da možda Vjerica Radeta baci neku kletvu, da se razvrgnu komercijalni ugovori s onima koji su pristali da izigravaju dvorske lude…
Važno pitanje: Kako se Zorana Mihajlović obogatila
I dok temu Kosova svakodnevno odmrzavamo i zamrzavamo, dok jedan čovek drži monopol na tu temu, događaće se da sve ostale oblasti života budu monopolisane. U tom svetlu meni je prošlonedeljna izjava nove zvezde na monopolisanom srpskom političkom nebu, izvesnog Darka Glišića, predsednika Izvršnog odbora Srpske napredne stranke, najbolji pokazatelj ne samo odnosa u SNS-u, već i u društvu. On je povodom „soliranja“ Zorane Mihajlović oko tvita već pominjane Radete, izjavio: „Oni koje je opila funkcija i koji su se od iste te funkcije obogatili i počeli lepo da žive, daju danas sebi za pravo da sa raznoraznih sredozemnih mora i ekskluzivnih destinacija komentarišu nešto što se njima lično nije svidelo. I Zorana Mihajlović i neki drugi treba da se zahvale Aleksandru Vučiću, pre svega za sve što su uradili u svojim karijerama i mestima i pozicijama koje su dobili, jer su ih dobili isključivo zahvaljujući njemu…“
Dakle, sudeći po Glišiću, očigledno čoveku nevelike političke pameti a beskrajne privrženosti Alaksandru Vučiću, ministarka i član SNS-a obogatila se zahvaljujući Vučiću koristeći funkciju. I umesto da je prijavi tužilaštvu, on nju lepo prijavi u novinama. I nikom ništa.
Ali, dok Kosovo gori, neka sasvim logična pitanja ne mogu da izbiju u prvi plan. I neće do narednih izbora.
