Satira sa alternativnim činjenicama: „Superheroj“ Kristijan Šmit u bosanskom vilajetu

Za „Vreme“ iz Bona

Slabije upućenoj nemačkoj publici stvar možda deluje kao bizarna bura u čaši vode. No, danima se ne smiruju duhovi u malenoj zajednici nemačkih novinara specijalizovanih za Balkan i prepirke o poslednjoj epizodi „Neo magazina rojal“, uticajnog late-night programa koji emituje Drugi program nemačkog javnog servisa (ZDF).

U toj epizodi, najpoznatiji nemački komičar Jan Bemerman (42) dohvatio se bavarskog konzervativca Kristijana Šmita, aktuelnog Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Šmit je predstavljen kao besni branitelj svakovrsnih nacionalista, od onih u Nemačkoj, do srpskih i hrvatskih u BiH. Opremljen bonskim ovlašćenjima, ljubitelj svinjskog pečenja i nosilac hrvatskog ordena Šmit navodno uporno radi protiv Bošnjaka u BiH – Bemerman je predstavio i prigodnu figuricu „superheroja“ Šmita.

Premda je reč o satiričnoj emisiji, „Neo magazin rojal“ naglašava da teme temeljno istražuje. U pitanju je veliki tim novinara i scenarista koji angažuju i spoljne saradnike i šalje upite onima na čiji se račun sprdaju.

No, u epizodi o Šmitu našao se niz „alternativnih činjenica“, na koje je prvi ukazao Krsto Lazarević, bivši novinar i sadašnji saradnik jednog evroposlanika nemačkih Zelenih. Lazarević, deklarisani levičar i koautor podkasta „Ballaballa-Balkan“, do sada je toliko puta bio na meti i srpskih i hrvatskih nacionalista da ne mora posebno da dokazuje kako im nije naklonjen.

Uprošćeno do netačnosti

Ističe se, recimo, Bemermanova tvrdnja iz emisije da je Šmit napao „slobodu štampe“ kada je kritikovao bosanske medije jer su tematizovali dolazak Danila Vučića, sina srpskog predsednika, na proslavu protivustavnog Dana Republike Srpske.

Istina je da je Šmit kritikovao jedino objavljivanje necenzurisane note koju je neko iz Sarajeva doturio medijima: u njoj su bili navedeni lični podaci policajaca iz pratnje mlađeg Vučića, ruta, registarske oznake, tip naoružanja koji nose dok su u pratnji. To je, prema viđenju Šmita, moglo da ugrozi D. Vučića i njegovu pratnju.

Bemerman je Dan Republike Srpske predstavio kao obeležavanje dana kad je počeo rat i slavljenje genocida. Tvrdio je u emisiji da Šmitovom reformom izbornog zakona glas jednog Srbina vredi deset puta više od glasa jednog Bošnjaka.

„U emisiji je potpuno zabašureno da se radi o jednom od dva doma u jednom od dva entiteta koji služi upravo tome da predstavlja etničke grupe“, napisao je Lazarević na Tviteru. Njega je Bemermanova redakcija i pre emisije pitala za savet – i on im je preporučio da se manu sumanuto komplikovanog izbornog sistema.

Dodao je da je apsurdno to što se Šmitu prebacuje činjenica da i dalje, recimo, jedan Jevrejin ili Rom ne mogu biti birani u Predsedništvo BiH.

Lazarevićev zaključak je da su u emisiji mnoge stvari „toliko uprošćene, da više nisu tačne“.

Netačne informacije iz emisije kritikovali su i neki novinari iz sistema javnog servisa, ali i dva vodeća dnevna lista, Zidojče cajtung i Frankfurter algemajne cajtung.

„Iako to izvesno nije bila namera Bemermanovog tima, emisija se može predstaviti i kao deo borbe za moć u kojoj jedna mala, ali energična lobistička grupa u Nemačkoj nastoji da smeni Šmita i zameni ga drugim kandidatom“, napisao je u frankfurtskom listu novinar Mihael Martens, dugogodišnji dopisnik sa Balkana.

Ljutiti komičari

No, kritike na račun emisije izazvale su besan i poduži odgovor redakcije „Neo magazin rojal“ u kojem se sve optužbe odbacuju.

Navodi se, recimo, da priča o „navodnoj ugroženosti“ bezbednosti Danila Vučića „reprodukuje narativ o poziciji žrtve kojeg se drže srpski nacionalisti“. Dodaje se da Šmit nije odgovorio na njihov upit o tome kako je to bila ugrožena bezbednost D. Vučića.

Potom je Frankfurter algemajne cajtung objavio još jedan članak Mihaela Martensa koji je pribavio odgovore Šmitovog ureda na pitanja redakcije satirične emisije. Sedam pitanja, sedam odgovora – od kojih nijedan nije citiran. Da su dobili odgovore potom su priznali i u Bemermanovom timu.

„Dakle, odgovora je bilo. Samo očito nisu bili onakvi kakve je Bemerman hteo“, napisao je Martens na Tviteru. „Nepodesni za vic. Zato su izostavljeni. Detalji ionako samo zbunjuju publiku. Pa nećemo dozvoliti da par činjenica upropasti lepu tendencioznost.“ Martens nije precizirao kakva bi to lobistička grupa bi da smeni Šmita u Nemačkoj.

U izradi satirične emisije o Šmitu učestvovala je Melina Borčak, mlada aktivistkinja i novinarka iz Nemačke, koja se mahom bavi BiH, genocidom, izbeglištvom. „Bilo mi je veliko zadovoljstvo da radim sa timom magazina Jana Bemermana. Čak i nakon višesatnih Zoom sastanaka nisam imala poriv da se bacim u vulkan na dupe :)“, napisala je Borčak na Tviteru pred emisiju.

Sarajevski mediji preneli su prošle godine da je Borčak bila jedna od govornica na manifestaciji povodom godišnjice genocida u Srebrenici održanoj u Štutgartu. Na istom skupu govorio je i lider SDA Bakir Izetbegović.

U malenoj zajednici novinara koji na nemačkom pišu o Balkanu često se unapred zna ko za koga „navija“. Tako su emisiju ZDF-a kao „dobro istraživanje“ i predstavljanje „kompleksnih političkih odnosa“ izrazito hvalili Erih Ratfelder (Tagescajtung) i Adelhajd Velfl (bečki Standard), oboje ranije hvatani u sličnoj proizvodnji „alternativnih činjenica“ o dešavanjima na Balkanu.

U toj maloj bari se na Tviteru rasplamsala žestoka rasprava onih koji Bemermana kritikuju i podržavaju u ovoj stvari, a što često zavisi od toga koji im je nacionalizam draži. Najlošije je prošao Lazarević kojem je bilo stalo samo do činjenica – Bemermanovi fanovi su mu na glavu izručili pravi šitstorm.

Borba protiv Šmita

Na širem planu, emisija se temeljila na tezi o „dva nacionalizma“ koji razdiru BiH. Zbog te debate – da li u BiH postoje dva zla nacionalizma (srpski i hrvatski) ili ih ipak ima tri – prošle godine je došlo do razdora u poslaničkoj grupi nemačkih Socijaldemokrata u Bundestagu. Tako je skrajnut Josip Juratović, poslanik hrvatskog porekla sa skoro dve decenije staža u Bundestagu, a u novog izvestioca za Balkan proizveden mladi poslanik bošnjačkog porekla Adis Ahmetović.

„Građanska država o kojoj govore SDA i Izetbegović nije građanska država, nego je on prisvojio jedan termin koji mu odgovara“, rekao je Juratović za Dojče vele pre nego što je Bundestag doneo rezoluciju o BiH. Na kraju je tu borbu izgubio – u rezoluciji su poimence osuđeni lideri Srba i Hrvata u BiH, Milorad Dodik i Dragan Čović, dok Izetbegović nije pomenut.

Novi pulen vladajućih Socijaldemokrata zadužen za region, Ahmetović, više puta je kritikovao Šmita i način na koji obavlja funkciju Visokog predstavnika. Juratović je pak dao podršku Šmitu.

Inače, komičar Jan Bemerman je navikao na kontroverze. Najveća se dogodila 2016. godine, o čemu je „Vreme“ pisalo  (https://www.vreme.com/svet/uvredjeni-sultan/). Tada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pobesneo jer mu je Bemerman spevao uvredljivu pesmicu, što je produbilo diplomatske trzavice između Berlina i Ankare.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com