Eksperti Ujedinjenih nacija za razvoj i trgovinu tvrde da nerazvijene i zemlje u razvoju mnogo gube zbog nedovoljne i neadekvatne upotrebe interneta (vidi r0.uncatd.org/ecommerce). Smatra se da bi te zemlje mogle znatno podstaći svoju ekonomiju, smanjiti nezaposlenost i povećati izvoz ukoliko bi se ozbiljnije posvetile elektronskom poslovanju, odnosno aktivnijoj upotrebi interneta. Od ukupnog broja korisnika interneta, 31 odsto nalazi se u zemljama trećeg sveta, ali su veoma neproporcionalno raspoređeni – striktno su podeljeni na elitu koja se koristi mrežom i na većinu koja o internetu gotovo da i nema saznanja.
Iako internet u Srbiji već godinama ne predstavlja čudo, po broju priključenih, a naročito u pogledu elektronskog poslovanja, definitivno pripadamo trećem svetu. To u velikoj meri potvrđuju i prvi rezultati istraživanja Centra za proučavanje informacionih tehnologija (www.bos.org.yu/cepit) sprovedenih na uzorku od 1000 korisnika interneta iz cele Srbije (izuzev Kosova i Metohije). Inače, slično istraživanje obavljeno je na nešto manjem uzorku (300) i prošle godine i moglo bi postati reper za analiziranje stanja domaćeg interneta.
Starosna struktura korisnika najmanje je iznenađenje. Najveći broj korisnika je u starosnoj dobi od 18 do 27 godina, a više od dve trećine mlađe je od 37 godina.
Računar ima kod kuće 77 odsto, 60 odsto internetu pristupa najčešće sa kućnog računara, a još 19 odsto korisnika pristupa mreži s posla. Onih koji su na internetu manje od šest sati nedeljno je 61 odsto (35 odsto čak manje od tri sata!) i mogli bi se podvesti pod kategoriju „rekreativaca“.
Korisnika koji su na internetu duže od dve godine ima 43 odsto, a 24 odsto priključilo se u poslednjih godinu dana. Znači, internet populacija u Srbiji udvostručuje se svake dve godine.
Zapravo, to je loš rezultat. Ako se uzme da je raširenost interneta u Srbiji, u zavisnosti od procene, između dva i osam odsto od celokupnog stanovništva, broj korisnika morao bi se povećati mnogo brže. Broj korisnika morao bi se udvostručiti svakih 12 meseci, tako je barem bilo u svim razvijenim zemljama. Do usporavanja dolazi tek kada se dostigne oko 40 odsto „priključene“ populacije, uz očekivanja da njihov broj u narednim godinama dobaci do 80 odsto.
Brzina širenja mreže u Srbiji govori da je naš maksimalni kapacitet, barem kako sada stvari stoje, oko 20 odsto populacije tj. oko milion i po ljudi, i to tek za nekoliko godina. Ovaj procenat je, nažalost, prilično kompatibilan sa procentom funkcionalno nepismenih u Srbiji, koji po prirodi stvari ne teže internetu.
Tu je negde i ključ sporog povećanja broja korisnika mreže, slabe infrastrukture i malog broja kvalitetnih sadržaja i usluga. Naprosto, ne postoji ozbiljan pritisak korisnika niti je internet populacija prepoznata kao ciljna grupa za bilo kakvo elektronsko poslovanje (koje zahteva znatna početna ulaganja).
Dve trećine anketiranih je manje-više zadovoljno pristupom (u zemlji u kojoj se pristupa uglavnom telefonskim linijama mahom lošeg kvaliteta), a nešto manje od pola (45 odsto) nedeljno pošalje najviše pet i-mejl poruka. Prevedeno, i oni koji koriste internet u Srbiji to rade ovlaš i s vrlo malim zahtevima i potrebama.
Ako u preliminarnim rezultatima CePIT-ovog istraživanja (celo će nam biti predstavljeno u januaru) ima nešto obećavajuće, onda je to želja da se na mreži provodi više vremena, a iskazalo ju je 56 odsto korisnika.
