Pravi je maler što se prekid (dela) internet saobraćaja Srbije sa svetom dogodio u politički potpuno „mrtvom“ trenutku. Da je bilo drugačije, da se nešto lomilo oko Skupštine ili da je neko hapšen ili isporučivan, vrcale bi teorije zavere na sve (naslovne) strane. Ovako, sem nekolicine ljudi naviklih da internet koriste i vikendom, niko se nije preterano uzbudio. Što se medija tiče, manje su se angažovali nego kada negde pukne vodovodna cev. Valjda veruju da je normalno funkcionisanje mreže eksces o kojem treba izveštavati, dok se prekidi i kočenje smatraju redovnim stanjem.
Sudeći po šturim informacijama, došlo je do prekida optičkog kabla preko kojeg Telekom jednom broju provajdera omogućuje pristup važnijim čvorištima interneta u svetu. Prekid se dogodio na teritoriji Mađarske u petak popodne oko pola tri a kvar je, što se tiče korisnika interneta u Srbiji, konačno otklonjen oko osam uveče narednog dana (subota). Dobra vest je da nisu bili pogođeni svi korisnici (to jest svi provajderi), već samo oni koji koriste pomenuti pravac. Loša je da je to većina od procenjenih 300.000 korisnika u Srbiji.
Udruženje internet provajdera iskoristilo je situaciju da ponovo optuži Telekom za nesposobnost. Između ostalog, provajderi tvrde da su veze u Mađarskoj uspostavljene već u subotu ujutru te da poslednjih 12 sati prekida ide na dušu Telekoma. Takođe, provajderi drže da je Telekom bio dužan da obezbedi rezervne linkove upravo zbog ovakvih situacija. Ova pitanja lako će se razrešiti ukoliko se obe strane late potpisanih ugovora i utvrde na šta se ko i kako obavezao, a slično važi i za nas obične korisnike i naše provajdere. Pravo pitanje je ko je i koliku štetu pretrpeo za tih tridesetak sati.
Procene štete od nekoliko miliona eura svakako su preterane, barem dok ih neko ne dokumentuje. Neke informacije su kasnile, neko je morao da se posluži telefonom umesto mejlom (što je koštalo), ali nije bilo žalbi zbog znatnih gubitaka. To govori o tužnoj istini da se internetom u Srbiji ne obavljaju bogzna kakvi poslovi. Opravdanje da se prekid desio za vikend ne stoji jer internet poslovanje počiva na činjenici da posao možete obaviti kada god vam je volja. Zamislite da gradski prevoz ne radi nedeljom.
Mediji su, dakle, o slučaju izveštavali malo, ali zato pogrešno. Nikakvog prekida interneta u Srbiji nije bilo, prekid je bio između Srbije i sveta (delimičan, da ponovimo). Ko je hteo na mrežu mogao je, ali se morao zadovoljiti lokalnim sadržajima. Malo kome je to bilo interesantno, izgleda.
Uz to, moraćemo da se suočimo sa još nekim neprijatnim saznanjima. Domaći provajderi slabo su povezani između sebe, pa je bilo i unutrašnje izolacije, što je loša vest za one koji brinu o bezbednosti zemlje (internet je nastao kao odbrambeni resurs, teško zemlji koja to ne razume). Neka važna upravljanja ili komunikacije ne obavljaju se internetom, što je za nas u ovom slučaju ispalo dobro, a u suštini je porazno.
Najbolnije je ipak to što niko u svetu nije primetio da nas nema.
