Rijaliti sužanj

Godinama se javnost zgražava nad rijaliti programima u Srbiji, ali ih suburbani gledaoci i dalje vole. Početak famozne „Zadruge“ na Pinku obeležio je antropološki eksperiment Željka Mitrovića aka „Velikog šefa“ sa mladunčetom majmuna. Na medijsku udicu se zakačio Boško Obradović i Dveri, koji su unapred podneli tužbu protiv zloupotrebe bebe na televiziji. Na sličnu udicu se Boško uhvatio i drugi put, kada je tokom protesta ispred televizije Pink jedan od simpatizera napao novinarke ove televizije. Napad, doduše jajima, desio se i ispred RTS-a kada su pogođeni novinari i kamera RTS-a.

Pokazalo se da političari iz opozicije nisu dorasli medijskom mogulu sa Balkana, jer su pokušali da ga napadnu njegovim oružjem. Ispostavilo se da je rijaliti program fantastično medijsko oružje za obračun sa političkim neistomišljenicima. Dveri su ovde naivno uletele u igru u kojoj mogu samo da izgube. Naravno da je za osudu svaki pokušaj napada na novinare, ili one koji drugačije misle i tu neće pomoći nikakva arbitraža koliko je bio jak udarac i da li je došlo do fizičkog kontakta. Svaki učesnik ovog Pink rijalitija odavno zna da se fizički kontakt kažnjava izbacivanjem bilo iz „Zadruge“, „Farme“, „Parova“ ili medijskog prostora. Tačka!

Željko Mitrović je došao u fazu kada se na svojoj televiziji ponaša poput Čarobnjaka iz Oza, koji je u stanju da kompenzuje sve nedostatke koristeći ogroman medijski potencijal kojim upravlja. Zato će napad na novinarke Pinka završiti medijskom harangom, ne samo na napadača i Dveri, već će ministar policije tu optužnicu proširiti na kompletnu opoziciju i sve one koji kritikuju Aleksandra Vučića. To vam je kao kad u rijalitiju svi učesnici budu kažnjeni pa nemaju dovoljno hrane, ili alkohola, ili duvana. Onda tenzija u Zadruzi Srbija neumitno poraste.

Međutim, ovoga puta je stvar otišla još jedan korak dalje. Jedne večeri se na Pinku pojavio i Vojislav Šešelj, kao specijalni gost „Zadruge“. U ovoj ružičastoj fantaziji dobio je ulogu sudije koji je sudio učesnicima u scenografiji veoma nalik Haškom tribunalu. Pravnim jezikom rečeno, sud Zadruge je, kao i Haški tribunal, modifikovana verzija anglosaksonskog pravosuđa. Šešelj se, dakle, našao ponovo u svojoj omiljenoj ulozi, koja ga je među Srbima učinila mučenikom. Navodno je za ovo pojavljivanje dobio ogromne pare, ili možda nije, ali je dobio nekakav medijski prostor i parodičnu reprizu svojih slavnih dana, baš kao što su kasno noću emitovani odloženi snimci njegovih haških ročišta. Međutim, sada je bio više nalik na Lepu Lukić koja je u jednom rijaliti programu dobila bebu lutku koju i dan danas kod kuće čuva, oblači i uspavljuje. Rijaliti je dakle, parodija naših života, sudbina i karijera, materijal za zajebanciju. Željko Mitrović zna da vreme i siromaštvo rade za njega, pa će danas ili sutra red pred Farmom ili Zadrugom biti poput onog pred Palminom kancelarijom u Jagodini gde gladna sirotinja dolazi po neku crkavicu. Samo, pred Željkovim vratima će biti glumci i glumice u penziji i bedi, političari kojima je pao rejting i starlete kojima je pala tarifa.

Treći i najmračniji deo rijalitija je blizak kontakt sa crnom hronikom. Kada se u „Zadruzi“ pojavio muž ubijene pevačice Jelene Marjanović, Pink je dobio još gledalaca nekrofilne provinijencije. Samo nedelju dana kasnije, isti taj čovek je morao da napusti rijaliti i uhapšen je kao osumnjičeni za ubistvo supruge. Dakle, u rijalitiju smo imali čoveka osumnjičenog za veoma surovo ubistvo. Vesti o detaljima zločina su danima na naslovnim stranama svih novina, dok se tabloidi nadmeću u ređanju jezivih detalja. Detalji o istrazi neprekidno cure iz policije, a urednik konkurentske televizije Marić najavio je hapšenje danima unapred. Televizijskim jezikom rečeno, spojlovao je ovaj horor šou.

Dakle, rijaliti je potpuno izbrisao granicu javne i privatne sfere u medijima i omogućio manipulacije neslućenih razmera. Ono što je specifičnost Srbije u odnosu na slične programe u svetu jeste malo drugačija motivacija, baš kao i u slučaju tabloida. Lakše bih mogao da razumem (ne i da opravdam) ukoliko bi iza te manipulacije bila zarada, odnosno materijalna korist. Međutim, ovde je potpuno ravnopravan motiv politički obračun Vlasti sa bilo kakvom vrstom opozicije i večiti san svakog vladara da detaljno režira živote svojih gledalaca/birača/podanika – kao „Veliki šef“ na Pinku ili famozna „Produkcija“ na TV Happy.