Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić podneće u sredu 100 potpisa poslanika vladajuće većine za održavanje „savetodavnog referenduma o poverenju predsedniku Aleksandru Vučiću“.
Tako je javljeno Tanjugu da javi, pa će valjda tako i biti.
Ideja ovog referenduma je da se građani Srbije velikom većinom izjasne o tome koliko im je predsednik države divan i pametan, da potvrde tezu o Najvećem Srbinu Svih Vremena.
Da to bude baš tako stara se i Željko Mitrović koji na Pinku iz dana u dan emituje one filmiće sa stotinima fantstičnih dostignuća lično Vučića, gde se vredno nabraja svaki centimetar neke asfaltirane ceste.
Rezultat referenduma trebalo bi da zapuši usta svima onima koji se bune protiv nepravne države na koju je privremeni stanar Novog dvora okačio uzengije pa mammuza li je mamuza da kasa kamo je on naumio.
Da se pokaže svim tim nezahvalnim studentima koji se usuđuju da sa tolikim nipodaštavanjem ili prezirom govore o sadašnjem predsedniku Srbije, ili mu se čak u lice izruguju, šta misli „pristojna, većinska Srbija“.
A da cifra obožavateljki i obožavalaca lika i dela Vučić Aleksandra bude baš onolika, kolika je potrebna za propagandne svrhe, za to će se već uzurpiran sistem postarati svim do sada oprobanim represivnim, manipulatorskim i šibicarskim metodima.
Skretanje pažnje
Čak i da ovaj fantazmagoričan referendum ne bude održan trebalo bi da skrene pažnju, svima koji to dopuste, sa studentske pobune koja uporno razgoreva društvo i otpora na koji vlast Srpske napredne stranke sve češće nailazi kada pokušava da sprovodi neke svoje nezakonite, a lukrativne, zamisli i na ključna mesta postavlja nestručne, ali odane, članove.
I to je sve.
Ovaj referndum u najavi ima istu pravnu težinu kao da „Informer“ i medijska bratija D. J. Vučićevića objave neko štelovano ispitivanje javnog mnjenja o tome koliko zahvalnih građana obožava Acu Srbina. Mogli bi i to da urade, da ne troše badava pare iz budžeta.
Zbog svega toga treba ga prosto ignorisati na svaki mogući način. Nek se igraju sami.