Dve godine, dva dana, dva meseca … Tako glase pompezna obećanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će za Vojsku Srbije nabaviti francuske borbene avione „Rafal„. Njima se naslađuju tabloidni mediji, uključujući i „patriotske“ „Večernje novosti“, obmanjujući javnost na naslovnim stranama da letelice tek što nisu stigle.
Priču o „Rafalima“ Vučić je počeo pre dve godine u obraćanju medijima posle vežbe na Pešteru, obelodanivši da su „u toku pregovori o nabavci ‘Rafala'“, što je imalo velikog odjeka.
Prošlog petka on je na spektakularno najavljenoj sednici tehničke Vlade, kojoj su prisustvovali i direktori svih javnih preduzeća, govoreći o temama koje će se naći na dnevnom redu prilikom sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, pomenuo i nabavku „Rafala“. Dovoljan okidač za tabloide koji šire famu o „snazi srpske vojske“.
U subotu uveče, dok je gostovao na sastanku kolegijuma „Informera“ na istoimenoj televiziji, u maratonskoj tročasovnoj emisiji (duže je bio jedino kod Marića na Hepiju kada je rođenoj majci objašnjavao da ona ne zna koliko je bio težak na porođaju) izgovorio je da će ugovor o „Rafalima“ biti potpisan „u ponedeljak ili utorak“. To je izazvalo divljenje vlasnika „Informera“ Dragana J. Vučićevića koji je u svom stilu upitao, kao nekad sportski komentator Mladen Delić, „ma je li to moguće?“ Vučić je, naravno, trijumfalno potvrdio. I još naglasio da se radi o „ganc novim“ avionima, a ne nekim polovnim.
„Patriotska“ štampa opet je imala temu za naslovne strane.
Slavodobitna poruka iz Pariza
U utorak, konačno, u jednom od svojih brojnih obraćanja novinarima režimskih medija koje je poveo sa sobom u Pariz, mrtav-hladan reče kako će ugovor o nabavci 12 „Rafala“ biti potpisan za dva meseca „u prisustvu Makrona“. Od dva dana došlo se tako do dva meseca. A ako se to ne desi za dva meseca, Vučić će imati opravdanje da se odlaže zbog obaveza Makrona.
Kada je SFRJ u drugoj polovini osamdesetih nabavljala lovce MiG-29, potpisivanju ugovora nisu prisustvovali tadašnji predsednik Rusije niti predsednik Predsedništva SFRJ, to je bila čisto stručna stvar, na nivou ministara odbrane.
Koji je rok za isporuku?
Ali, čak i da se ugovor potpiše za dva meseca, u junu, postavlja se pitanje koje niko od novinara režimskih medija nije smeo da postavi Vučiću – koji je rok za isporuku. O ceni da se ne priča, to spada u domen tajne, i moći će da se vidi u nekom budžetu namenjenom za Ministarstvu odbrane, a to neće biti tako skoro.
Jer sigurno je da avioni neće biti isporučeni za manje od šest do sedam godina, u najboljem slučaju. Pošto se radi o ozbiljnom borbenom avionu (nije treći na svetu, kako tvrdi Vučić, ali je vrlo ozbiljna letelica, među prvih 10), njega su naručile mnoge države sveta, puno bogatije od Srbije, bolje platežne. A „Dassault“ je ozbiljna firma, koja vodi računa o tome.
Ni Makron nije naivan, pa da kaže direktoru „Dassaulta“: dajte Srbiji preko reda. Ne ide to tako u ozbiljnim međudržavnim odnosima – da Francuska zbog Srbije pokvari saradnju sa zemljama koje su joj bitnije.
„Dassault“ godišnje proizvodi 30 aviona „Rafal“, a ima već naručenih više od 200. Kod njih nema „šibicarenja“.
Piloti, mehaničari i cena održavanja
Čak i da sve oko ugovora bude o najboljem redu, Vojska Srbije naći će se pred mnogim izazovima – kadrovskim i materijalnim. Pošto avioni neće biti isporučeni godinama, imaće vremena da odškoluje pilote i mehaničare. A i jedni i drugi su deficitaran kadar. „Rafal“ je zahtevan avion i za njegove komande ne može da sedne svako jer su psihofizička naprezanja velika, kao i kod MiG-29.
Mehaničari su posebna priča, njih i sada nedostaje, pa se postavlja pitanje kako ih privući na školovanje, kada bolje zarađuju privatno.
A i preobuka za „Rafal“ košta, treba platiti boravak tih ljudi tamo, njihovo školovanje.
Sve u svemu, te tri milijarde evra, a trebaće sigurno više, Srbija može da nađe, pogotovo ako sklopi ugovor o otplati u ratama, ali treba imati u vidu da godišnje održavanje „Rafala“ mnogo košta.
