Komentar
Lomljenje dece Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Novinar koji izveštavajući o nasilju upotrebi reč "bejzbolka" biće kažnjen sa tri meseca rada društveno korisnijeg nego što je to njegovo novinarstvo
Da se nisu dva Srpčeta gorko preračunala prebegavši u lažnu državu Kosovo? Mlađani revolveraši su nakon pucnjave na splavu potražila utočište u našoj južnoj pokrajini, pa zar naše podzemlje nije vlasno, kadro i dužno da pruži zaštitu svim beguncima pred mrskim zakonom? Momci su lično naoružanje upotrebili na javnom mestu, pogodili su koga nisu hteli a kome u bolnici nije bilo spasa, pre je to nesrećni slučaj nego ubistvo, ali su gan entuzijasti povredili i Ustav, bežeći pred našom rođenom policijom pritajlili su se u lažnoj državi: priznali su Kosovo!
Ubrzo im je policija lažne države ušla u trag i našli su se iza tuđinskih rešetaka, gde će ostati dok i Kosovo i Srbija ne budu uđu u EU, daleko su, dakle, i od svojih porodica i od porodice evropskih naroda, lažna država bi trebalo da ih izruči našoj pravoj premda okrnjenoj državi, ali tamošnji zakoni to ne dozvoljavaju: ako ne priznajete vi nas, ne priznajemo ni mi vas!
Kako će se slučaj ova dva Bili Kida odraziti na pregovore sa kak se veli Prištinom? Hoće li prestupnici nižeg ranga biti katalizator istorijskih promena, hoće li hteli ne hteli pridoneti boljitku u pregovorima?
&
Već neko se vreme oštrim, ali me život stalno dekoncentriše, da kažem koju i o hladnom oružju koje mic po mic zadobi mesto ne samo u našoj svakodnevici i jeziku, nego i u slengu koji dokazuje da se radi o nečemu što je zajednica prigrlila, mislim na bejzbol palicu, rekvizit iz do juče tuđinskog sporta: polomila je u našoj zemlji ne zna se koliko zuba, noseva, ključnih i čeonih kostiju, batinom od punog drveta udarao je Srbin na Srbina (možda i na ponekog predravnika inače ravnoprav. manjina), ušla je u letopise maloletničkog nasilja, hara školskim dvorištima, a novinari je zovu prisno – bejzbolka! Bejzbolkom drugu iz skamije rascopali lobanju! To su naslovi! Pa nije to vijetnamka, vetrovka, nije to rolka, nije viljamovka! Odakle nama takva prisnost, i našto tepati nečemu što se kod nas pojavljuje češće kao oružje nego kao sportski rekvizit?!
Zaista ne znam koliko je bejzbol kod nas uhvatio korena, postoje sigurno klubovi, možda i šampionat, ali tvrdim da se u zemlji proda više bejzbol palica nego što ima osoba koja se ovim sportom bave! Jedna lopta služila je da nas pedesetak maltene u tri smene igramo fudbal na utrinama ili kod groblja, sad smo oskudici kazali zbogom i sve je obrnuto: od stotinu prodatih bejzbol palica trideset odlazi na igrališta (lično nisam video nijedno), ostale su namenjene nasilju. Nemoj tako, mora se imati nešto i za samoodbranu! Znam. Kad sam počeo da prodajem sladoled u Filadelfiji toplo mi preporučeno mi da u ševroletovom starom kamionu nadohvat ruke vazda imam bejzbol palicu, just in case. Odbijao sam i samu pomisao na neželjeni case, gde me u nekom sumnjivom kvartu pljačkaju i pomalo tuku (srazmerno otporu koji pružam), palica je, onako teška i savršena, bila upravo zastrašujuća: nisam goreo od želje da budem pretučen i orobljen, ama bi još gore bilo da ja tu fabrički odeljanu močugu potegnem iz sve snage na drogiranog maloletnika: so, vozio sam bez palice, ne igram bejzbol, ne pratim ga na televiziji, nisam bio ni na jednoj utakmici, ne znam ljudski ni pravila – ne priliči mi ni taj takoreći modni detalj.
Ne znam je li bejzbol palica uopšte našla mesto u našem pozitivnom pravu: evo nekoliko paragrafa za budući ili postojeći zakon o hladnom oružju:
Prodaja bejzbol palica maloletnim licima zabranjena je, prodavcu uhvaćenom kako krši ovaj član zaprećena kazna iznosi šest meseci do dve godine.
Šef smene u prodavnici sportske opreme dužan je da podvrgne testu kupce opreme za bejzbol, i one koji pazare komplet, a pogotovu pojedince ili grupe zainteresovane za kupovinu same palice. Ukoliko bi na testu pokazali da poznaju pravila igre, da znaju imena najslavnijih igrača i klubova, kupci bi stekli pravo da robu plate i odnesu.
Kupac bejzbol palice mora dati na uvid ličnu kartu ili pasoš i mora biti snimljen sigurnosnom kamerom; kopiju snimka trgovac je dužan da lično dostavi najbližoj policijskoj stanici.
Novinar koji izveštavajući o nasilju upotrebi reč „bejzbolka“ biće kažnjen sa tri meseca rada društveno korisnijeg nego što je to njegovo novinarstvo. Za ponovljeni prestup zaprećena kazna je godinu i po dana zatvorna uslovno.
I roditelji bi sina koji izlazi iz kuće noseći samo palicu mogli da pitaju: kad su, sine, ti tvoji treninzi i kad ćemo da te vidimo na terenu?
&
Hteo ne hteo čovek će saznati šta se dešava na Farmi, u novinama ćeš pročitati sve o junacima limba sa kojim naša stvarnost ima specijalne i paralelne odnose, tako doznajem i da stalno pristižu novi i novi (ako se tako može reći) posmrtni ostaci pripadnika kraljevske loze, vidim da su gardisti uključeni u ceremoniju dočeka i novoukopa pa se štrecnem: da li troškove otvaranja grobnica u inostranstvu, izdatke za pogrebnu opremu i podvoz snose ožalošćeni potomci ili sam i ja ožalošćen, a ožalošćen sam ako sve to časti država.
Državni velikodostojnici oduševljavaju se elitom i sa njom, živom ili mrtvom, crkoše da se srode i povežu, ali bih više voleo da dinastiju potpomognu dobrovoljnim prilozima.
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve