Parole: „Živela Srbija„, kodno ime operacije „Predizborna sablja“
Šta smo ono imali? Sudsku, drumsku, stečajnu, carinsku i, naravno, običnu, mafijašku mafiju. Izborna kampanja protiče u duhu igre „lopova i žandara“, ali jačeg izbornog aduta nema i nervozne reakcije onih koji poput advokata Rajka Danilovića tvrde da je sve to namešteno i tempirano, neće odmoći Vojislavu Koštunici, jer se on, uz saradnju s ministarstvima i službama sile koji su mu pripali u stranačkoj razdeobi plena s prošlih izbora, nalazi u poziciji da širokom glasačkom telu sugeriše poruku: svi su oni u kampanji, a ja, eto, radim.
Podosta nazdravičarski slogan stranke Vojislava Koštunice – „Živela Srbija“ – slogan koji je nužno bleda rezultanta programskih razlika i još više sličnosti u koaliciji oko Koštunice, u očima tranzicijom ojađenog sveta koji je pored para izgubio i dobar deo ličnog i kolektivnog dostojanstva, ima verovatno drugu dimenziju od one koju joj pripisuju stručnjaci za marketing.
Nije nemoguće da tom glasaču, od koga se očekuje da se izjasni 21. januara, drugi izgledaju kao da se bore za vlast, dok im ovi što hapse i sude po Srbiji izgledaju kao neki čuvari, noćna straža koja bdi dok pošten svet spava.
Čitam u utorak na raznim blogovima i slušam reakcije takozvanog običnog sveta povodom hapšenja carinika i trgovaca. Svode se na želju da izbori budu svakog meseca. To kao da potvrđuje tezu Rajka Danilovića da je ovde na delu izborno programiran progon kriminala i da je tolika efikasnost posledica proračuna onih koji imaju vlast da je tako mogu i sačuvati, ali dok se gospodin Danilović ljuti zbog toga ovi drugi se raduju. Ispostaviće se da je ono „Živela Srbija“ kodno ime za operaciju – „Predizborna sablja“.
Ima jasnih naznaka da predizborni pi-ar radi. Počelo je s onim nepotrebnim spektaklom oko hapšenja Gorana Kljajevića, predsednika beogradskog Trgovinskog suda, uslikanog u pidžami u šest ujutro, uplašenog i zbunjenog do mere da je ta fotografija par sati posle hapšenja razdeljena saradničkim medijima i kod onih koji veruju u njegovu još sudski nedokazanu krivicu izazvala sažaljenje prema sudiji. Nastavilo se spektakularnim televizijskim snimcima hapšenja gologuzog Aleksandra Simovića u nekom stanu, u krevetu sa ženom, u nekom od novobeogradskih blokova. Hapšenje „carinske mafije“ pokriveno je s brojem kamera dovoljnim za kvalitetan prenos Olimpijskih igara.
Ove poruke su sigurno sugestivnije od preizbornih mitinga i vlast priželjkuje da proizvede još vesti koje će svedočiti o odlučnoj borbi protiv kriminala i korupcije. A to su teme na kojima se najlakše pleni glasačka duša koja, i kad nije prosečna, veruje da su kriminal i korupcija dva najkrupnija problema Srbije.
Logično je da bi Koštunica i njegovi voleli da se ta serija nastavi, a logično je i da hoće. Uostalom, zar iz tužilaštva već mesec dana ne najavljuju da će rasplet oko ubistva Slavka Ćuruvije uslediti negde u decembru, a ja bih dodao – sigurno pre 21. januara 2007.
Akcioni plan: Sve pohapsiti, generala Ratka Mladića niko da ne dira
Dodajmo tome činjenicu da je svedok Dejan Milenković zvani Bagzi, Koštuničine protivnike na izborima povezao iz prve, druge ili treće ruke sa zemunskim klanom, dok je Koštunica jevtino prošao ako se izuzme svedočenje o radosti Šiptara i Kuma zbog one Koštuničine izjave o pobuni „crvenih beretki“ i sumnjive uloge Aca Tomića, vrhovnog vojnog obaveštajca u to doba.
Svi su izgledi da će ovakav sled događaja Koštuničine izborne protivnike naterati u defanzivu. Nije stvar u tome da s više ili manje uverljivosti moraju da se brane od optužbi u širokom rasponu – od aktivnog učešća u ubistvu Zorana Đinđića, pa sve do optužbi o poklonjenom zlatnom „roleksu“ – već je stvar u tome da ove poduhvate u isterivanju pravde ne mogu osporavati kao uspehe vlade ako neće baš sami sebi da pucaju u nogu.
Ne mogu sada svi kao Vojislav Šešelj da započnu štrajk glađu kako bi privukli medijsku pažnju. Izborna kampanja sticajem objektivnih i sticajem namernih okolnosti otišla je u pravcu borbe protiv kriminala i korupcije, gde jedni imaju na raspolaganju gomilu reči i uglavnom hrpu nečiste savesti, dok drugi, sve da im je savest ista, imaju poluge moći i silu koja diktira tempo. Njihov je interes da se i suđenje za ubistvo Zorana Đinđića okonča do izbora, da oni budu ti koji su priveli ubice pravdi i ne vidi se jasan razlog zašto se vlast optužuje za opstruiranje sudskog postupka.
„Predizborna sablja“ već je utihnula druge izborne glasove i adute, a kad Koštuničini shvate da im ovo ide od ruke biće tu još posla za televizijske ekipe. Uostalom, ministar Dragan Jočić to je otvoreno i najavio u čestitki policiji povodom hapšenja pripadnika „carinske mafije“. Ima i ozbiljnog sveta koji tvrdi da policija u sigurnim kućama drži i druge pripadnike zemunskog klana, da se tempira privođenje Slobodana Radulovića, nekadašnjeg direktora C- marketa za kojim je, takođe, izdata poternica. Licitira se tu i drugim imenima, vadi se iz naftalina zaboravljeni tandem Janjušević–Kolesar i ukazuje da drumska, stečajna i carinska mafija nisu jedine koje bi narod voleo da vidi iza rešetaka. Jedino se Mladić ne pominje, jer ne samo čaršijske, već i stranačke procene govore da to nije izborni adut. Naprotiv.
Kampanja: Neki put je najveća izborna prljavština u prećutkivanju
Istovremeno s ovde navedenim i nenavedenim suđenjima i hapšenjima, traje suđenje jatacima odbeglog generala Ratka Mladića i tu saznajemo ono što smo svi inače znali – Mladić se u vojnim objektima krio, čuj krio, do maja 2002. godine i o tome je sve znalo, kako se svedočilo u sudu, oko 500 oficira vojske i kompletan državni vrh. Sticajem tužnih okolnosti ova afera, izrazito kriminalno-korupcionaškog tipa, neće postati predmet izborne kampanje i neće je, ako bi da namaknu nešto glasova, u predizbornim obraćanjima javnosti pominjati ni oni kojima je parola „Živela Evropa“. Dobro, takve parole nema, ali znate na šta i na koga mislim.
Analitičari i komentatori dokazuju nam ovih dana da će kampanja biti burna i prljava. Ovde bih hteo da ukažem na okolnost da kampanja ne mora biti prljava samo zbog onoga što se u njoj pominje, već i zbog onoga što se u njoj prećutkuje. Mladić je jedan, možda i najbolji i najjasniji primer, ali toga ima još i biće ga još. Vreme izbora je zgodno vreme da se napravi saldo odnosa između društva i vlasti i da se čuje šta su to goruća društvena pitanja za jedan narod. Kao i da se zna kako se oni koji pretenduju da upravljaju odnose prema tim pitanjima. S tim teorijskim modelom ovi izbori neće korespondirati.
