Iako se hajtek filozofi spore oko toga kada je prvi put upotrebljen termin veštačka inteligencija, nesporno je da nikada nije korišćen češće nego danas, a ovo je tek početak. Novo polje sporenja je šta je to, zapravo, veštačka inteligencija? Ekspert za veštačku inteligenciju Paskal Kaufman, recimo, tvrdi da je termin pogrešan i da tu nema nikakve inteligencije već da samo imamo utisak da se mašina inteligentno ponaša. On citira neke koji koriste izraz “veličanstvene inovacije” (Amazing Inovation) koji se poklapa sa akronimom AI i tvrdi da je smisao ove tehnologije u njenoj korisnosti, budući da kreativnosti nema.
Tri su oblasti u kojima ćete najpre primetiti značajan upliv veštačke inteligencije, odnosno veličanstvenih inovacija.
Prva je komunikacija sa mašinama. Najpre smo im naredbe zadavali tastaturom, onda se pojavio kompjuterski miš, pa glasovne komande. Ali i dalje moramo da poznajemo program u kom radimo da bismo obavili neki posao. Četbotovi tu donose revoluciju. Umesto da klikćemo na odgovarajuće ikonice, dovoljno je da programu saopštimo šta želimo da uradi, a to možemo da napišemo ili da izgovorimo. To će značajno olakšati korišćenje komplikovanog softvera i smanjiti jaz između digitalno pismenih i onih koji to nisu. Još važnije je što će omogućiti korišćenje softvera osobama sa invaliditetom, ali i onima koji u nekom trenutku ne mogu da obave komplikovaniju operaciju jer voze ili su na drugi način zauzeti.
Druga značajna oblast je rad sa velikim bazama podataka iz kojih je potrebno izvući nešto što nas zanima. Dobro podešeni četbot umeće da pronađe ono što nam treba brže i preciznije i, što je najvažnije, inteligentnije. Sadašnji pretraživači, uključujući ove koje koristimo na internetu, daju nam liste odgovora na naš upit prepuštajući nam finalnu selekciju. Četbot taj proces može da svede na jedan, tri ili pet odgovora, u zavisnosti od našeg zahteva. U slučajevima kada treba da obavimo na stotine takvih upita, to će prilično skratiti vreme rada na nekom zadatku. Ako mu objasnimo šta nam je potrebno, četbot će sam izvesti sve međuoperacije, što će imati odličnu primenu kod naučnih istraživanja.
Posebnu primenu četbotovi bi mogli da imaju u poslovima oglašavanja jer će promeniti način “raspitivanja”, to jest pretraživanja oglasa i ponuda. “Treba mi veš mašina koja nije skupa, može i polovna, ali da mi je najkasnije sutra donesu”, biće dovoljno podataka da nam četbot pronađe odgovarajuću ponudu, čak i da pretpostavi da ne želimo belu nego sivu jer zna kako izgleda prostor u koji će se mašina smestiti. “Prodajem kola” biće mu dovoljno da nas u roku od nekoliko minuta poveže sa zainteresovanim kupcem, što je najvažnije, samo sa ozbiljnima, bez cimanja (ko redovno kupuje ili prodaje znaće šta ovo znači).
Najveću primenu AI će naći u komunikaciji, bilo da se radi o obraćanju institucijama, pa čak i o pisanju pravnih dokumenata (tužbi i slično), konkursima za posao i sličnoj poslovnoj komunikaciji ili običnom razgovoru sa osobom koja ne govori naš jezik. Četbot može rečenicu koju izgovorimo da prepozna i prevede, pa i da simulira naš glas. Kako je taj razvoj krenuo, moći ćemo da gledamo filmove gde će glas holivudskih (ili bolivudskih) glumaca biti sintetizovan na srpski ili već koji jezik koristimo i obrnuto. Ako smo u bioskopu u internacionalnom društvu, svako će u svojim slušalicama imati jezik koji želi. Cinici kažu da će glumci takođe biti sintetizovani što će ovaj proces da pojednostavi, a troškove snimanja da smanji. Možda preteruju.
Sva ova predviđanja mogu se izjaloviti iz prostog razloga što će korišćenje veštačke inteligencije neke poslove i procedure obesmisliti, dok će negde njeno korišćenje biti ograničeno upravo zbog preterane efikasnosti koja simulira rad čoveka, ali ne može inteligentno da ga zameni. Ovo neće razumeti oni kojima je nebitno da li kupuju sintetiku ili pamuk, vunu i lan, već samo gledaju cenu. Nadajte se da ne radite za takvog.
