7. jun 2005.
Predsednik nam lepo napreduje u govorništvu: „Jedna od najvećih svetskih firmi ‘Koka-Kola’ kupovinom fabrike za proizvodnju vode ‘Vlasinka’ postala je srpski brend, kao što će i ‘rosa’ postati svetski brend!“ Obrazac kojim smo bili omatijani – „Mi gradimo Hram (Sv. Save), Hram gradi nas“ – Predsednik je baš kreativno primenio! Doduše, posle oslobođenja bilo je „Gradimo prugu (Brčko–Banovići), pruga gradi nas!“, ako i to nije pozajmljeno od SSSR – mnoga dosetka ima koren u partizanštini i socijalizmu.
Važno je da Predsednik ima omiljenog privrednika, kao što je Sloba imao omiljenog opozicionara. Ali i da ne beše Tomića, Predsednik ne bi propustio svečanost trenutka u kojem „Koka-Kola“ preuzima „Vlasinku“ a „Vlasinka“ preuzima „Koka-Kolu“, jer je sve, je li, obostrano. Predsednik je izrazio duboku zahvalnost za viziju koju je Dragan Tomić imao… Prilika da pozdravi čoveka koji je sarađujući sa Miloševićem sprečio egzodus iz vranjske eparhije ukazala se i Draganu Đilasu. Kancelarijino jeste da pomaže poniženima i uvređenima, ali ne može ni Narodni kancelar vavek da sluša lelek molilaca: ako hoće da bude uspešan dobrotvor, mora i on da bude u blizini nekoga ko je u tri režima bio uspešan.
Pretpostavljam da će vlasnici većinskog kapitala („Vlasinka“ 0 odsto, „Koka-Kola“ resto) sa etikete „rose“ obrisati reč „slabomineralna“ i napisati „blagomineralna“ ili „nežnomineralna“ – mi nismo zakerali, ali reč „slabost“ ne priliči svetskom brendu.
&
Na HRT-u vidim pitanje za gledaoce: Alojzije Stepinac je a) blaženi; b) saradnik NDH; hm, mogućnosti c) ni jedno ni drugo i d) i jedno i drugo – nisu ponuđene.
&
Nije daleko dan kad će nam se Predsednik Republike obratiti samo podužom pauzom: njegov čeličnosivi pogled i završni uzdah reći će nam sve. Dok to savršenstvo izraza ne postigne, Predsednik će nam između dramskih pauza ubacivati pokoju reč. Glede „Škorpiona“ koji dopadoše zatvora dan nakon njihove svetske promocije, predsednik se zgrozio nad takoreći literarnom činjenicom da su ti ljudi prolazili pokraj nas, da su cigarete kupovali na istom kiosku gde naša deca kupuju bombone, nego šta su, ratni zločinci dolazili su na roditeljske sastanke dok ste vi učiteljevali, ratni zločinci idu u perionice (niko o čistoći automobila ne vodi računa kao osobe sukobljene sa zakonom), u svojstvu prijatelja fudbala odlaze na utakmice, bodre plavu četu i zvižde himni kao sav normalan svet (naš, dakako), idu kod našeg brice, pod šoferšajbnom im, okačen na ogledalo, bogougodno landara pogolem drveni krst, ali šta ćemo pobogu sa svim tim primerima? Osoba sa kojom hrišćanski kohabitirate prvi put je priznala da su naši sunarodnici učestvovali u nečemu mučnom, pa i to još nije ratni zločin, za pedanta to je tek šestostruko ubistvo (izvan teritorije Srbije! da navedem i ono što je povodom sramotno zakasnele Rezolucije o Srebrenici kazao predsednik parlamenta, Stub kulture!); većinu onih koji su „Škorpionima“ bili nadređeni i koji su ih naoružavali premijer je u Hag ispratio kao heroje, potonji su na sever uvek putovali kao nevine žrtve svetskog poretka koje ni takav bratoljub kakav je Koštunica, eto, ne može da spase! Policijski i vojni rukovodioci dobrovoljno su se (drukčije nisu ni mogli!) predavali radi naše srećnije budućnosti, zbog čega je država njihovim porodicama obezbedila kraljevsko obeštećenje, i nikada nismo čuli da se u uzvišenoj borbi za srpstvo tu i tamo gadno prekardašilo. Niti da je prekardašenje omogućio upravo Beograd – šaljući odovud ljudstvo, oružje i oruđa (artiljerijska, lepa reč! artiljerija radi! ima svoj alat!), a po svoj prilici i izvesne instrukcije.
To što hoćete da se predsednički poklonite senima streljanih – lepo je, ama nije dovoljno. Vaše Blagorodie prešlo je ćutke preko rehabilitacije četništva, nije se bunilo ni što su porodice haških optuženika privilegovane, sutra će neko predložiti da država porodicama „Škorpiona“ dodeli trajnu pomoć, jer će, (k)ako se klupko bude odmotavalo, hranioci porodica dospevati jedni u aps drugi u ilegalu.
&
Pratite li suđenje Miloševiću? Džefri Najs pada u vatru ispitujući našeg generala Obrada, koji se čudom čudi kako je dobio tako visok čin i zašto ga je Slobika odlikovao kad ništa pod milim bogom niti je uradio niti je znao da neko drugi radi. Optuženi, u kariranoj košulji, diskretnoj replici na kancelarijski papir nad kojim je kvario oči u bankarsko zlatno doba, staloženo prelistava fasciklu i, kao da proverava poslednji detalj pre nego što će Stevanoviću odobriti kredit, preko naočara pita: „Šta znači ovo ‘pokret civila’?“ Svedok odbrane mudro veli: „To znači da se civili kreću!“ „Dooobro“, veli njemu Sloba, i sam ljubitelj tautologija. Tako njih dvojica divane u hlađanoj sudnici, a mi svi na žeravici – da Najs samo ne pusti još kakvo filmsko ostvarenje koje će nam pokvariti dan!
