Vesti da se visoke tehnologije ubrzano šire zemljama trećeg sveta kod ljudi na Zapadu u prvi mah izazivaju osećaj topline jer se, eto, svet ubrzano razvija, čak i onaj nerazvijeni. U narednom trenutku već počinje da radi „sebični gen“ i toplinu zamenjuje ideja da bi sve te nove i mnogoljudne zemlje mogle biti tržište za posustalu industriju hardvera i softvera. Konačno i preduzimači u toj industriji počinju da uzimaju kalkulatore u ruke i konstatuju da bi se mnogi poslovi vezani za softver mogli prebaciti u pomenute krajeve gde je visokokvalifikovana radna snaga kudikamo jeftinija i manje zahtevna nego na Zapadu. Proizvođači hardvera shvatili su to odavno.
Tu dolazimo do prvog nesporazuma između poslodavaca iz bogatih zemalja i stručnjaka i političara iz onih manje razvijenih. Ovi drugi, baš kao i vlada u Srbiji, smatraju da se mnogi, ako ne i svi poslovi vezani za visoke tehnologije mogu razvijati u zemljama poput naše. Oni prvi, znači bogataši i njihovi političari, poručuju da nemaju ništa protiv, pod uslovom da se u nerazvijenim zemljama visoke tehnologije o sopstvenom trošku razviju do nivoa konkurentnosti. Ideja da decenijska ulaganja jednim potezom praktično poklone zemljama u razvoju, zarad većeg profita na određeno vreme, čini im se vrlo neposlovnom.
U današnjem svetu profit je na strani onog ko ima znanje i ono se neće deliti. Ono što bogati nude, kada su visoke tehnologije u pitanju, jesu reproduktivni poslovi (proizvodnja ili bolje rečeno umnožavanje gotovih proizvoda) i poslovi servisiranja i održavanja. Naime, moderne tehnologije, pre svega softver i internet usluge, zahtevaju stalnu tehničku podršku i to je trošak koji je teško predvideti kada se proizvod lansira, pa je dobro kada je što niži. Zbog toga, kao i zbog razvoja telekomunikacija, moguće je napraviti centar za pružanje usluga globalne tehničke podrške u Manili, Hanoju ili Beogradu umesto u San Francisku ili Birmingemu. Dovoljno je da operateri poznaju konkretan proizvod i da govore engleski jezik i dobiće, za svoje prilike, dobru platu. Na taj način proizvođač softvera pravi sebi ogromnu uštedu, a vlada neke manje razvijene zemlje može svojim biračima da priča bajku o „uključenju u svetske trendove“. Prava istina je da su na gubitku obični ljudi, oni na Zapadu koji će ostati bez posla jer su gazdama postali preskupi i oni sa Istoka koji su sposobni samo za servisiranje gotovih proizvoda te su tako zavisniji nego ikada. Pritisci sindikata u Britaniji prema pisanju BBC onlajna već su izdejstvovali zatvaranje nekih operacija u Aziji i njihovo vraćanje u matičnu zemlju, ali kapital uvek nađe svoj put do jeftine radne snage. Mislite na to na svom sledećem času engleskog ili u „školi kompjutera“.
