„Otvaranje" nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića, znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu" i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke pobedu odneo Goran Vesić
Svečano „otvaranje“ nove glavne autobuske stanice u Beogradu bio je još jedan fijasko gradonačelnika Aleksandra Šapića i znak da ga je imenjak mu Vučić „pustio niz vodu“, i da je u sukobu dvojice bivših funkcionera Demokratske stranke („žuta ološ-elita“, kovanica je koju je za opoziciju smislio Vučićev omiljeni glavni urednik Dragan Vučićević) pobedu odneo Goran Vesić, aktuelni ministar saobraćaja, a od 2013. godine „alfa i omega“ u gradskoj vlasti.
Šapićevo otvaranje su, naime, bojkotovali svi iz republičke vlasti. Nije bilo ni nekog državnog sekretara ni pomoćnika ministra iz bilo kojeg ministarstva, Vesićevog, iako je resorno, pogotovo. Šapić se ponadao da će, kao što je najavljeno, doći premijer i predsednik mu partije Miloš Vučević, ali je iz kabineta predsednika Vlade u četvrtak uveče medijima stiglo obaveštenje da se prisustvo tom događaju otkazuje.
Šapićeva „publika“ u petak ujutro, pored novinara, nekoliko zaposlenih u BAS, par gradskih funkcionera i desetak raznih „protokola“, „piarova“ i drugih ljudi iz njegovog i kabineta saradnika mu. Svi važni, zamišljeni, sa nekim fasciklama u rukama, kao da od njih zavisi sudbina grada. Stiže Šapić do bine, praćen tapšanjem jedne gospođe koja se ko zna kako tu našla i jednog pripadnika obezbeđenja „Securitas“, starijeg čoveka. Njih dvoje udarili jednom dlanom o dlan, videli da niko drugi nije prihvatio te „salve“oduševljenja, i odustali.
Šapić počeo govor, na početku rekao da je stanica „prostor koji može da bude na ponos svima i koji će „biti ne samo saobraćajna kapija Beograda, nego i cele Srbije“. Kolika će biti kapija – govori bojkot državnih organa. Vesić je jedan od onih koji ne oprašta.
Počeo je potom Šapić, poput Vučića, polemiku sa imaginarnim protivnicima u medijima, tvrdeći kako zna šta će da ga pitaju, da im smeta svaki uspeh i napredak, i tako redom. Precizirao da će ga zlobno pitati zašto nije završena glavna zgrada autobuske stanice, što bi i bilo logično pitanje, pa pokušao da predupredi kako će biti raspisan tender, pa će biti izgrađena „velika stanična zgrada, sa trgom, biće dva vezana objekta“, završena 2027. godine.
Posle za njega uobičajenog podužeg izlaganja o planovima i projektima koji će se raditi, tako da „Beograd za dve-tri godine neće biti ni nalik onom što je danas“, kreću odgovori na pitanja, on se odlično snalazi i kad su ona neprijatna, govori uopšteno, birokratski, i na kraju, „hladan tuš“.
Novinar pita da li je stanica dobila upotrebnu dozvolu, Šapić se okreće prema direktoru BAS Bobanu Kovačeviću i dobija potvrdan odgovor. „Bezobrazni“ novinar onda konstatuje kako je mogla biti izdana ta dozvola, kad na 65 perona i u okolini nema nijedne kante za smeće. Gleda okolo, i uveri se da je to istina, pa počne odgovarati kako će to biti rešeno do nedelje. Kante za smeće, pogotovo ove koje su po evropskim propisima, i moraju imati posebno odvojene delove za pet/met ambalažu, papir, klasični otpad, a takve je Šapić uveo na svim većim stajalištima gradskog prevoza u Beogradu, nisu pitari za cveće koji se jednostavno dovezu negde i postave. Ove treba pričvršćivati za asfalt. A da se to i uradi, pitanje otkuda nabaviti za jedan dan bar 100 takvih kanti i staviti ih u funkciju. Prosto nemoguće.
A i sam Šapić je zamerio Kovačeviću zašto to nije urađeno, rekavši: Evo ovde je 100 ljudi sad i nemaju gde da bace otpatke. Kako je bilo Kovačeviću posle, nije teško pretpostaviti, koje salve je „ispalio“ na njega.
Ako se o stvarima kao što su kante za smeće nije vodilo računa, a projektom su predviđene, za pretpostaviti je koliko je još javašluka, onog nevidljivom golom oku, bilo u brzinskom završavanju nove autobuske stanice, čija izgradnja je premašila sve zacrtane rokove. Ali, Beograd na vodi se gradi, stanica i stari most moraju da se sele, da projekat ne bi stao. I koga briga za nedostatak nekih kanti za smeće, pogotovo neko Ministarstvo za ekologiju i inspekcije mu. Važno je da je upotrebna dozvola potpisana, a i da su cene u ugostiteljskom objektu iznad proseka.
U ugostiteljskom objektu koji će raditi u okviru stanice putnici će za kiselu vodu izdvajati od 250 do 350 dinara, za pivo od 320 do 400 dinara, a za sokove od 300 do 450 dinara.
U ponudi će biti i neka jela, pa će tako putnici moći da kupe pivo i picu po ceni od 720 dinara, dok će espreso kafa, krofna i voda koštati 420 dinara.
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Studenti su svoje već odradili pokazavši da je car go. Na matorima je da se pridruže mladima i stvar dovrše, ako umeju
Dok dezavuiše najbliže saradnike i pokušava da uplaši narod kukanjem na „hibridni rat“ i zazivanjem tajnih službi, u obraćanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića sve više se oseća smrad sumpora iz Šešeljevih dana
Šta se krije iza eksplozije u Vojnotehničkom institutu koja je u ponedeljak, 9. cecembra, uzbunila Žarkovo i dima koji se nadvio iznad Ceraka
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
